April je bio kišovit i hladan. Bilo je i mraza i snega. Nije bilo prilike za značajnijim unosom, pa su i proširenja društava „išla“ sporo. Nije bilo potrebe žuriti jer naglo proširivanje društva uzrokovalo je sporiji razvoj. Ipak smo u maju.
Bagrem je glavna paša u Srbiji. Savet za početnike je da se sva zapažanja prilikom rada na pčelinjaku redovno beleže.
-Proširivanje pčelinjih društava. Treba dodavati satne osnove. Korist za pčele i pčelara. Mlade pčele imaju potrebu da luče vosak i grade saće. Izgrađeno saće biće od koristi za skladištenje bagremovog meda, ali i za zamenu starog saća. Ramove sa satnim osnovama ne treba dodavati unutar legla, već između poslednjeg rama legla i narednog.
Savet za početnike je da ne treba dodavati više od dve satne osnove u jednom pregledu košnice.
-Dodavanje medišnih ramova. Posebno je važno u bagremovoj paši. Poželjno je imati izgrađeno medišno saće pre bagremove paše jer to omogućuje pčelama veći prinos ako bagrem zamedi a agroklimatski uslovi dozvole. Zakasnela apitehnička mera dodavanja medišta može uzrokovati pojavu rojevnog nagona i smanjenje prinosa meda.
-Pratiti moguće izrojavanje. Posebnu pažnju posvetiti maticama koje nisu iz 2022. godine jer su kao starije sklonije rojenju.
-Formiranje rojeva posle bagremove paše. Ako pčelar želi da proširi pčelinjak, pravi je trenutak da to uradi nakon bagremove paše.
-Postavljanje sakupljača polena, ako je cilj prikupljanje polena. Ovo nije obavezna aktivnost. I treba znati da u bagremovoj paši pčele neće donositi intenzivno polen, jer bagrem nije polenarica. Ali zato će bagremac (Amorpha fruticosa L.) omogućiti pčelama da sakupe značajne količine polena za sebe ali i za pčelara. Pčelari su na potezu!
Dr Biljana Stamenković