Varroa destuctor je specifične građe i izgleda koji je u potpunosi prilagođen načinu njenog života (Slika 1). Odrastao parazit je ovalnog oblika, crvenkasto braon do tamno braon boje, dok su nezreli stadijumi (koji se nalaze na lutkama pčela radilica i trutova) svetlo braon do žućkasto-beličaste boje, elipsoidnog oblika.
Mužjaci V. destructor se nalaze samo u poklopljenom leglu na lutkama i larvama, jer nakon parenja, neposredno pred izlazak pčele iz ćelije uginu. Pčele prilikom čišćenja ćelije izbacuju uginule mužjake na podnjaču košnice. Mužjaci krpelja V. destructor su belo-sive do beličasto-žućkaste boje, veličine 0,7 – 0,97mm. Na podnjači se mogu naći i uginule odrasle ženke koje mogu podsetiti na deliće otpada sličnog izgleda, ili tamno braon flekama na stranama ćelija starijeg saća, kao i na parčiće propolisa. Kako bi se otklonila ili potvrdila sumnja ove “fleke” treba probosti šilom, pincetom ili uglom pčelarskog noža. Varoa je glatka i elipsoidna sa dorzalne strane, dok se sa ventralne strane mogu zapaziti ekstremiteti.
Klinička slika. Kako se odrasli parazit V. destructor i njegovi razvojni oblici hrane tkivom pčela, larvi i lutki, kliničke promene su uočljive na svim članovima pčelinje zajednice. Prema tome, klinička slika se uočava na leglu i odraslim pčelama. Posebna pažnja naučne javnosti je usmerena na uticaj pčelinjeg krpelja na širenje i virulentnost virusnih infekcija, posledično i pojavi kolapsa pčelinjihih zajednica. Pčele zaražene pčelinjim krpeljem (Slika 2), često zbog kombinovane infekcije sa virusima, pokazuju apatiju prilikom izlaska iz košnice, veoma teško poleću sa poletaljke, pokazuju znake nemira, vrte se na jednom mestu, pokušavaju da polete, ali im to ne uspeva i padaju na zemlju. Puze po travi ispred košnice (puzeće pčele – “pešaci”), prevrću se na leđa i posle izvesnog vremena uginu. U toku uginjavanja ili odmah posle uginuća parazit napušta pčelu i prelazi na prvu pčelu koja naiđe. Usnim aparatom probija hitinsku opnu tela pčele i hrani se njenim tkivima. Na odrasloj pčeli parazit ostaje par dana, a onda prelazi u leglo. Pčelinje larve infestirane pčelinjim krpeljem pokazuju znake nemira, često se prevremeno ispruže, izlaze iz satne ćelije i padnu na podnjaču košnice. Uginuća se javljaju u raznim razvojnim stadijumima. Na poklopcima zatvorenog pčelinjeg legla mogu se uočiti promene u vidu ulegnutih poklopaca beličaste boje sa užim ili širim rupicama nepravilnih ivica, najčešće na periferiji poklopčića. Invadirane lutke (Slika 3) gube u težini oko 15-20%, i ukoliko se razviju do adultnog oblika, takve pčele su sitne. Pčele na kojima је u toku razvoja parazitirala jedna varoa žive oko 30 dana. U slučaju parazitiranja dve varoe pčele žive prosečno 19 dana, a kod jake infestacije i kraće, 7-8 dana. Posledice prisustva parazita u pčelinjem društvu su smetnje u razvoju legla. Razvijaju se mlade pčele sa nepravilno razvijenim delovima tela i smanjenom prosečnom telesnom masom izleženih pčela (Slika 4).
Ukoliko se na vreme ne preduzmu mere za suzbijanje varoe pčelinja zajednica će propasti. U početku bolest protiče lagano, neprimetno i ne odražava se na produktivnost pčelinje zajednice. Prvi klinički simptomi uočavaju se nakon dve do tri godine. Čim stepen infestiranosti premaši 5% počinje nagli porast populacije parazita u košnici sa dinamikom uvećanja 5-10 puta u narednom kvartalu. U jesen, stepen infestiranosti pčelinjeg društva krpeljom postepeno raste zbog povećane reprodukcije varoe, smanjenja broja pčela i niže spoljašnje temperature. Kod slabijih pčelinjih društava tok bolesti je relativno kraći jer je smanjena odbrambena sposobnost pčela usled iscrpljenosti, eventualnog prisustva drugih uzročnika bolesti i poremećene mikroekološke ravnoteže u košnici. Najnoviji rezultati ukazuju da pčelinje društvo propada kada u njoj ima vise od 5-6.000 varoa.
Dijagnostika varooze i metode detekcije. Postoji veliki asortiman metoda za detekciju varoe: vizuelni pregled odraslih pčela i pčelinjeg legla, metod ispiranja sapunicom ili alkoholom, metod rolovanja sa etrom, metod naprašivanja šećerom i metod primene žičane podnjače. Sve navedene metode imaju svoje prednosti i mane, a u daljem tekstu će biti opisana metoda primene žičane podnjače, kao jedna od efikasnijih i najčešće korišćenih među pčelarima u Srbiji. Značaj svih metoda je omogućavanje utvrđivanja brojnosti krpelja, pre nego što ona dostigne nivoe na kojima dovodi do oštećenja pčelinje zajednice.
Metod primene žičane podnjače. Metod podrazumeva postojanje žičane mreže koja će sprečiti kontakt pčela sa otpalim krpeljima na podnjači ili test ulošku (Slika 5). Test uložak se premaže vazelinom ili uljem da otpale varoe ne bi bile odnete od strane mrava ili drugih insekata. Podnjača se koristi u trajanju od 3 do 5 dana, nakon čega se kompletan materijal pokupi i određuje se ukupan broj otpalih varoa na podnjači (Uv). Sadržaj sa podnjače se najpre suši 24h a zatim potopi u alkohol i nakon 20 min posmatraju i prebroje varoe koje se odvoje na površinu. Dobijena vrednost se podeli sa brojem dana držanja podnjača (Nd) i dobija se broj dnevno otpalih varoa (Ndov=Uv/Nd). Istraživači u Evropi postavili su limite prirodnog dnevnog mortaliteta krpelja, koji mogu dovesti do kolapsa pčelinjeg društva. Limiti su dati na slici 6.
Terapija. Za sada ne postoje sredstva koja mogu u potpunosti eliminisati V. destructor iz pčelinje zajednice. Broj parazita možemo da držimo pod kontrolom apitehničkim i biološkim merama koje kombinujemo sa hemijskim sredstvima (Slika 7). Kontrolni pregledi i tretman protiv varoe obavlja se u proleće i jesen. Kvalitet i čistoća pčelinjih proizvoda mogu biti narušeni upotrebom određenih hemijskih sredstava koja se koriste za suzbijanje varoe. Prednost treba dati sredstvima koje ne ostavljaju rezidue i pčelinjim proizvodima.
Treba primenjivati samo one preparate koji su registrovani, a na tržištu se mogu naći u različitim oblicima. Preparati su podeljeni u 5 grupa: preparati za dimljenje, preparati koji se raspršuju, isparljivi, kontaktni i sistemski preparati. Najčešće primenjivani oblik preparata za dimljenje je sporogoreći listić na koji je nakapano 3-4 kapi amitraza kao aktivne komponente. Pčele se tretiraju 4 puta u razmacima od 4 dana, u proleće ili jesen kada spoljašnja temperatura pređe 12oC. Iako je nekada bio registrovan, trenutno u Srbiji nije registrovana nijedna formulacija na bazi amitraza, za upotrebu u pčelarstvu.
Isparljivi preparati kao aktivne supstance mogu imati timol, mravlju i oksalnu kiselinu. Timol je supstanca biljnog porekla, mada se mnogo velike količine dobijaju sintetskim putem. Njegova efikasnost zavisi od temperature vazduha i oblika u kome se koristi (kristal ili prašak). U Srbiji postoje dva registrovana preparata na bazi timola Apilife Var i Apiguard. Mravlja kiselina je efikasno sredstvo, a s obzirom da je sastavni deo meda nije zagđivač pčelinjih proizvoda. Ona ubija varou na pčelama i prodire u ćelije saća i deluje na krpelje u poklopljenom leglu. Tačna doza mravlje kiseline za kontrolu varoze nije utvrđena. Tretman se vrši u proleće i jesen pri temperaturnom opsegu od 15 do 25o C. Registrovan preparat na bazi mravlje kiseline na srpskom trzistu je Furmitom. Oksalna kiselina je vrlo efikasna u borbi protiv V. destructor, kada nema legla. Tretman se preporučuje leti u vreme formiranja rojeva i posle prvih jesenjih mrazeva u novembru mesecu ili kasnije, kada je dnevna temperatura u opsegu od 5 do 12°C, optimalno 8-10°C. Korišćenje oksalne kiseline u novembru ima za cilj da smanji zaostalu populaciju krpelja u pčelinjem društvu i svede broj parazita na podnošljiv minimum. Oksalna kiselina se može aplikovati orošavanjem, fumigacijom, a metod izbora je nakapavanje. Za nakapavanje je potrebno najpre rastvoriti 36g dihidrata oksalne kiseline u litrar vodeno-šečernog sirupa u razmeri 1:1, zatim 5 do 6 ml rastvora (zagrejanog na temperaturi do 32°C) nakapati po jednoj ulici pčela. Kombinacija upotrebe mravlje i oksalne kiseline daje dosta dobre rezultate jer se međusobno dobro dopunjuju. Tretman mravljom kiselinom posle bagremove i suncokretove paše, a oksalnom u novembru, obezbeđuje pčelinjim zajednicama da sa minimalnim brojem krpelja uđu u zimovanje. Treba istaći da nijedan preparat na bazi oksalne kiseline, za upotrebu u pčelarstvu, nije registrovan u Srbiji.
Kontaktni preparati se daju u vidu plastičnih traka ili drvenih daščica na koje je nanesen akaricid u određenoj količini. Preparati koji se mogu naći na našem tržistu sadrže aktivne principe fluvalinata (registrovan lek pod nazivom Varotom), flumetrini i akrinatrina i dr.
Sistemski preparati se upotrebljavaju u neaktivnom periodu kada u košnici nema legla i karakteristika im je da imaju produženo delovanje. Lečenje se vrši nakapavanjem po pčelama ili upotrebom poliakrilnih traka na koje je nanesena aktivna supstanca u prahu. Pošto je reč o sistemicima, aktivne materije preparata dospevaju u tkiva pčele, a krpelji hraneći se tkivom uginjavaju. Na našem tržištu registrovan je preparat na bazi kumafosa pod nazivom Check Mite+. Najnoviji podaci stručne literature ukazuju da litijumove soli imaju visok potencijal u obaranju varoa krpelja. Na našem tržištu je dostupan preparat VaroLiTom, koji sadrži aktivnu supstancu so litijum citrata. Preparat je poakazao zavidnu efikasnost a aplikuje se prema uputstvu proizvođača: u sećernom sirupu, tri puta u razmaku od šest dana.
U novije vreme sve se više govori o ekološkim preparatima u sistemu alternativne zaštite pčela od varoze, a koji u svom sastavu imaju eterična ulja, timol, kamfor i mravlju i oksalnu kiselinu i dr. Naravno, upotreba samo jednog od ovih preparata alternativne zaštite nije doviljna da obezbedi adekvatnu zaštitu pčela. Imajući u vidu da su to supstance sa pojedinačno malom efikasnošću, trebalo bi kombinovati vise ovih preparata. Kokmbinovanje preparata je poželjno i kod upotrebe drugih akaricida. Šema tretmana i preporučeno vreme njihovog aplikovanja, dati su na slici br. 7.
Katedra za biologiju
Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu
Uroš Glavinić, Nemanja Jovanović, Zoran Stanimirović
