Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Naš časopis "Beogradski pčelar"

U avgustovskom broju časopisa "Beogradski Pčelar" pročitajte o suncokretovoj paši

KAO U ONA DOBRA, STARA VREMENA!

“KAPA DOLE”, treba se pokloniti doajenu srpskog pčelarstva, Janošu Degiju, velepčelaru i jednom od najkompetentnih ljudi u Društvu pčelara Beograd. Janoš je još davne 2007 godine govorio o suncokretovoj paši i davao smernice pčelarima o mogućnisti i potencijalu ove biljke.

DA LI SE NEŠTO PROMENILO?

DA LI NAM JE SUNCOKRET OKRENUO GLAVU?

Ova godina je pokazala da nije. Pčelari koji su selili pčele na suncokret, zadovoljno su se vratili sa punim kantama meda. Konačno se pevušilo “KAO U ONA DOBRA, DOBRA STARA VREMENA”.

Vaša urednica

 

 

 

Izbor lokacije za seobu pčela

Prilikom seobe košnica na pašu, mora se posebno obratiti pažnja na broj pčelinjih društava u prečniku od 4 km. Veći broj košnica lociran na manjoj površini ima niz posledica, kao što mogu biti: smanjenje prinosa, jer je količina lučenja nektara ograničena, takođe, mogućnost zaletanja tuđih pčela, pojava ili širenje pčelinjih bolesti. Sve je to na štetu pčela i pčelara. Zato svaki pčelar mora biti savetan prilikom postavljanja svog pčelinjaka. Obići i raspitati se da li u okolini ima već postavljenih pčelinjih zajednica. Sve je to regulisano i zakonom, ali prvenstveno moramo imati svest o tome. Blizina paše je važan faktor, jer pčelama omogućuje veći broj letova na manjim razdaljinama sa tovarom nektara, posebno ako su pčele na intenzivnoj paši kao što je bagremova, lipova, suncokretova...Prikupljanje meda vrše pčele koje su specijalizovane u svom zadatku u sklopu pčelinjeg društva. Pčelinjake treba postaviti tako da položaj omogućuje veći broj sunčanih sati, kako bi se postigao veći prinos i omogućilo brže zrenje meda. 

 

Na pragu bagremove paše

Trenutno stanje bagrema ukazuje da će cvetanje na svim lokalitetima biti pomereno za oko desetak dana. Postoje informacije sa terena da je zbog kasnih prolećnih mrazeva došlo do izmrzavanja i da se na nekim lokacijama ne može očekivati prinos. Takvo stanje nije reprezentativno, ali treba imati u vidu prilikom seobe pčela na pašu. Pčelinja društva koja su izašla iz zime imala su ubrzan razvoj, što nije specifično za svaku godinu. Zbog jačine društava, a čestih kišnih perioda u aprilu, postoji mogućnost pojave rojevnog nagona. Značajna količina pčela u košnicama koja je neupošljena može uticati na raniju pojavu rojevnih matičnjaka. Savet pčelarima je proširivanje društva dodavanjem satnih osnova, ali ne više od dve u plodišnom prostoru. Zbog hladnih noći i niskih temperatura koje su učestale nije poželjno postavljati satne osnove u centar legla. Bez obzira na značajnu jačinu društava, pčelama treba omogućiti da održe temperaturu u klubetu. Temperaturna kolebanja koja mogu nastati dodavanjem većeg broja satnih osnova u leglu mogu uzrokovati pojavu i krečnog legla. 

 
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас327
mod_vvisit_counterЈуче620
mod_vvisit_counterОве недеље3598
mod_vvisit_counterОвог месеца8886
mod_vvisit_counterУкупно1261434