Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Пчелињак

Radovi u januaru

Boža Petrović, dr Slavomir Popović, ''Pčelarski priručnik - tehnologija pčelarenja u toku godine''

Život pčela mora da korača zajeno sa prirodom van košnice. Veza izmedju pčela i prirode, odnosno biljaka, je veoma tesna i tokom cele godine ta veza se različito ispoljava. 

Tako, na primer, u proleće, kada ''bukne priroda'', kad se pojavi nepregledno šarenilo cvetova raznoraznog bilja, kad se miris iz tih cvetova rasprostre na sve strane, kad obilni nektar mami pčele da ga pokupe, život i rad pčela je tada najbujniji. Kada prestane vegetacija u biljnom carstvu, kad nestane cvetova i lišća se drveća, kad priroda miruje, odnosno ''spava'' - tada i pčele miruju i ''spavaju''. 

Dakle, u ovom mesecu, januaru, sav biljni svet miruje, priroda miruje, a to znači i pčele miruju. Svakako, miruju i čvrstim snom ''spavaju'' samo ona pčelinja društva koja su dobro uzimljena, koja imaju dovoljno meda i čistog vazduha. 

Naravno, nije sada ni vreme, a ni prilika, da se bavimo pitanjem dobrog uzimljavanja pčelinjih društava, ali je prilika de se podsetimo velikog pčelara, pčelarskog pisca i oca racionalnog pčelarstva u Srba - profesora Jovana Živanovića, koji je, povodom uzimljavanja pčela, napisao sledeće rečenice u časopisu ''Srpski pčelar'' (1898. 1901. i 1903. godine) kao glavni urednik tog časopisa:

  - ''Bez dobra meda i bez dovoljno čista vazduha ne može biti dobrog zimovanja pčela u košnici.''

  - ''Vazduh i košnici ne smije biti suh, jer kad je vlažan onda pčele mogu i kristalisani med upotrebljavati, a kad je suh, onda pčele moraju da lete napolje tražeći vodu, gdje na zimi i propadaju.''

  - ''A, da bude vlažan vazduh u košnici, ne smije biti košnica onako jako utopljena.''

 

Oksalna kiselina - nakapavanje

Raša Jašović

Preporuke švajcarskog istraživačkog instituta za pčelarstvo za tretman varoe oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja.

Poznati švajcarski istraživački institut za pčelarstvo iz Berna, nakon eksperimenata koje su obavili njihovi  istraživači, pre više od 10 godina, dao je preporuke za tretman oksalnom kiselinom. Preporuke su se odnosile, prvenstveno, na zemlje centralne Evrope, ali se, danas, koriste u skoro svim evropskim zemljama, kao i u Kanadi i SAD. Kod nas, od kada koristimo metod nakapavanja oksalnom kiselinom, u borbi protiv varoe, radimo upravo po ovim uputstvima. Obzirom da je došlo vreme primene oksalne kiseline, smatramo da bi trebalo da se podsetimo preporuka poznatih švajcarskih istraživača. Oksalnom kiselinom zadajemo završni udarac varoi - to je tretman za iduću godinu. Ne bi trebalo da imamo dilema u vezi sa oksalnom kiselinom - efikasna je (kada nema legla min. 95 %), jeftina je, lako se aplikuje.

 

Podsetnik za sredinu jula 2020. godine

Dragan Daničić

Seleći pčelari su na suncokretu. Njihova pažnja je usmerena ka tome da u košnicama bude što više meda. U ovom momentu, sredinom jula, pčelarima koji su na suncokretu, najbitnije je da u košnicama obezbede dovoljno prostora. Dešava se da ljudi dosele pčele na suncokret, pa smatraju da je tu kraj njihovog angažovanja na pčelinjaku, te da treba samo sačekati da pčele napune medišta. Greška i to velika.  Pčele, kod jakih društava, napune košnicu i onda dremaju na letu, praveći brade do zemlje. Pčelinjak se mora, povremeno, obilaziti, ne može biti bez nadzora. Ako je neko društvo napunilo košnicu, mora mu se dodati novi nastavak. Ukoliko nemate slobodan nastavak, puni ramovi iz jakih društava sele se u slabija društva, a iz slabijih prazni ramovi se ubacuju u jaka. Bitno je zaposliti pčelu, da donosi med, dok god suncokret medi. Uostalom, isti je princip i kod svih drugih paša. Suncokret će da medi još oko petnaestak dana, pa je potrebno pripremiti se za vrcanje meda. Nekada, u dobrim godinama, imao sam po dva vrcanja na suncokretu. Naravno, ne svake godine, ali i te godine gde se dva puta vrcalo, nisu bile retke. Sada, zbog nagomilanih godina, više ne selim, pčelarim stacionarno. Sa pčelama sam proputovao Srbiju uzduž i popreko, do pre par godina sam bio redovni učesnik Tašmajdana, ali sada pčelarim stacionarno i zadovoljan sam i sa manjim prinosima.

 

Podsetnik za sredinu septembra

Dragan Daničić

Vreme je da sumiramo rezultate našeg pčelarenja za predhodni period. Malo hvale imamo za ovu godinu, što se tiče prinosa. U doba cvetanja bagrema bilo je hladno vreme, pa su i prinosi bili tanki. Suncokret je malo dao, brzo je precvetao. Prinosi, kod većine pčelara, su bili znatno manji nego ranijih godina. To su naše dve glavne medonoše, ne bih se osvrtao na lipu, uljanu repicu i ostale paše. Dakle, sve u svemu, ovo je jedna od lošijih godina i za stacionarne i za seleće pčelare.

 

Med za rezervu

Božidar Vesković, ''Beogradski pčelar'', 6/2010

Od paše koja pristiže do kraja maja, znači od rane paše, redovno treba ostavljati u rezervu izvestan broj ramova napunjenih medom i polenivim prahom. Bolji je med ako je od ranije paše. Saće treba da bude potpuno napunjeno medom, a med zatvoren voštanim poklopcima. Koliko će se ramova sa medom i polenovim prahom ostaviti u rezervu, zavisi od broja košnica na pčelinjaku. Bolje je ostaviti po koji ram više, jer mogu odlično da posluže zazimljenim pčelinjim društvima za slučaj da tokom zime i ranog proleća nestane meda u košnici.

 
Још чланака...
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас399
mod_vvisit_counterЈуче506
mod_vvisit_counterОве недеље399
mod_vvisit_counterОвог месеца8859
mod_vvisit_counterУкупно1198616