Boža Petrović, dr Slavomir Popović „Pčelarski priručnik“
U narednim mesecima, a naročito u junu, pčelare očekuju značajni poslovi na pčelinjaku: vadjenje i cedjenje meda, umnožavanje pčelinjih društava, priprema društava za livadsku i druge paše, uzgoj i zamena matica, obezbedjenje dobre ventilacije u košnici, zaštita od toplote, obezbedjenje vode na pčelinjaku, nega rojeva, borba protiv grabeži, borba protiv štetočina pčela (osice, stršljenovi) stimulativno prihranjivanje društava.
Mesec jun je krajnji rok za obavljanje mnogih poslova na pčelinjaku. Pre svega misli se na umnožavanje pčelinjih društava, odnosno uzgoj matičnjaka i formiranje novih pčelinjih društava (rojeva, nukleusa); borba protiv varoe; stimulativno prihranjivanje društava u bespašnom periodu; sprečavanje grabeži.
|
Dragan Daničić
Bagrem je, ove godine, zaista lepo cvetao. Gde god je bilo bagremovog drveta, beleo se cvet na njemu. Medjutim, vreme, nama pčelarima, nije bilo naklonjeno. Noćne temperature izuzetno niske, dnevne nedovoljno visoke, dani sa kišom su se redjali, jedan za drugim. U toku cvetanja bagrema bila su dva ili tri dana, povoljna za unos. Možemo konstatovati da je bagremova paša omanula. Izuzetno jaka društva nešto su i donela, (ne mnogo) ali od ostalih društava nema šta da se vrca.
Dragan Daničić
Za kraj marta, meteorolozi prognoziraju lepše i toplije dane. Lepo vreme treba iskoristiti za neophodne radove na pčelinjaku.
Moramo ostvariti uvid u svaku košnicu. Dakle, na redu je prvi prolećni pregled. Obavljamo ga kada je temperatura iznad 15 stepeni Celzijusa (u hladu), po lepom, sunčanom danu, bez vetra. Interesuje nas nekoliko stvari: jačina društva, količina hrane, kvalitet matice (legla), količina legla, zdravstveno stanje društva. Kvalitet legla nam pokazuje kakva je matica. Ukoliko je grbavo leglo, matica je loša, leglo ravno kao ćebe – dobra matica. Društva sa lošom maticom ili bezmatak obavezno saniramo, dodavanjem matica iz rezerve. Ukoliko nemamo rezervnih matica, bezmatak spajamo sa srednje jajim ili jakim društvom.
|
Dragan Daničić
Blaga zima, relativno visoke temperature od februara, do današnjih dana, dovele su do toga da je većina biljaka, ranije nego što je to uobičajeno, počela sa razvojem. Kajsija je cvetala još u februaru, cvetanje voća je pomereno za 15 – 20 dana, pa je i bagrem poranio. Medjutim, vremenske prilike, zadnjih nedelju dana, onemogućavaju pčelinja društva da iskoriste našu glavnu pašu. Ranije cvetanje bagrema dovelo je do toga da pčelinja društva udju u ovu pašu nedovoljno razvijena. Na ovu nepriliku došla je i druga – hladne noći, niske dnevne temperature, česte kiše. Koliko sam video, meteorolozi nam najavljuju lepše dane od srede.
Dragan Daničić
Ko je snabdeo pčele sa hranom, zazimio jaka društva, očišćena od varoe, može mirno da spava. Takva društva ne bi trebalo dirati do marta meseca, a svako otvaranje košnica dobro zazimljenim društvima može samo da smeta. Tokom marta, u zavisnosti od spoljne temperature, može se krenuti sa stimulativnom prihranom.
Medjutim, ko nije siguran da ima dovoljno hrane u košnicama, a to je posledica greške pčelara u procesu zazimljavanja, mora da interveniše. U ovom periodu to se može raditi sa pogačama. Ukoliko je stanje baš kritično, pogače se mogu dodati i po ovako niskim temperaturama. Ovakva situacija nije dobra, ali ako nam posluži kao nauk za ovu (2016.) godinu, to će biti naša najveća korist – izbeći prošlogodišnje greške.
|
|
| 
| 
