Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Пчелињак

KAKO SPREČITI GRABEŽ

ŠTA SE MOŽE UČINITI KAKO BI SE SPREČILA GRABEŽ?

Grabež se retko dešava pažljivom pčelaru. On će preduzeti sve što je u njegovoj moći da to spreči, posebno u bespašnom periodu. Mnogo je efikasnije predvideti  mogućnost pojave grabeži i preduzeti preventivne mere nego je pokušati zaustaviti kada ona započne. Evo nekoliko strategija koje mogu funkcionisati - barem ponekad.

Smanjite ulaze čim primetite prestanak dotoka nektara. Pčele mogu uspešno da odbrane svoju košnicu ako imaju dovoljan broj i strukturu pčela, a mali ulaz. Naša pčela, karnika (Apis mellifera canica) nije sklona grabeži za razliku od italijanske žute (Apis mellifera ligustica). Tu smo mirniji, ako se ima u obzir da je na našim prostorima zastupljena samo karnika. Košnice bez matice su u većoj opsanosti, zato treba proveriti prisusutvo matice kako se približava bespašni period. Činjenično je stanje, da hranilice koje se nalaze u delu košnice gde je moguć prilaz tuđica, potencijalna opasnost za ovaj problem na pčelinjaku. Tokom prihrane usled nedostatka nektara, ako je neophodno, koristite zatvoren tip hranilice kojoj mogu da priđu samo pčele iz košnice koja se hrani. Izbegavati selektivnu prihranu gde se samo neke košnice prihranjuju, a neke ne. Slabi rojevi su većoj opasnosti. Treba krajem jula i u avgustu obratiti pažnju na razlog slabog razvijanja ponekih rojeva. Savet je spojiti ih. Nije bitno brojno stanje na pčelinjaku, važna je jačina, snaga i zdravlje pčela.

Izbegavati dugo otvaranje i rad na košnicama u bespašnom periodu. Ako je zaista neophodno da se obave neke apitehničke mere u periodu kada nema dotoka nektara iz prirode, pčelar treba brzo da obavi taj posao i nikada ne ostavlja okvire sa medom izložene pčelama.

Ne postavljati rojeve ispred jakih društava već pozicija rojeva treba da je iza leta društava.

Urednica časopisa "Beogradski pčelar"

Dr Biljana Stamenković

 

Izbor lokacije za seobu pčela

Prilikom seobe košnica na pašu, mora se posebno obratiti pažnja na broj pčelinjih društava u prečniku od 4 km. Veći broj košnica lociran na manjoj površini ima niz posledica, kao što mogu biti: smanjenje prinosa, jer je količina lučenja nektara ograničena, takođe, mogućnost zaletanja tuđih pčela, pojava ili širenje pčelinjih bolesti. Sve je to na štetu pčela i pčelara. Zato svaki pčelar mora biti savetan prilikom postavljanja svog pčelinjaka. Obići i raspitati se da li u okolini ima već postavljenih pčelinjih zajednica. Sve je to regulisano i zakonom, ali prvenstveno moramo imati svest o tome. Blizina paše je važan faktor, jer pčelama omogućuje veći broj letova na manjim razdaljinama sa tovarom nektara, posebno ako su pčele na intenzivnoj paši kao što je bagremova, lipova, suncokretova...Prikupljanje meda vrše pčele koje su specijalizovane u svom zadatku u sklopu pčelinjeg društva. Pčelinjake treba postaviti tako da položaj omogućuje veći broj sunčanih sati, kako bi se postigao veći prinos i omogućilo brže zrenje meda. 

 

April na našim pčelinjacima

Hladno i kišovito vreme ometa vegetaciju i radove na pčelinjacima. Mnogi pčelari nisu još uradili prvi prolećni pregled. U ovom periodu je važno da pčelinja društva imaju dovoljno meda i polena u košnicama. Najavom da će temperatura biti viša u narednim danima, savet je pogledati stanje u košnicama. Tom prilikom kod LR košnica treba uraditi rotaciju tela ako je društvo zazimljeno na dva tela i ako je leglo u drugom. Može se dodati satna osnova, ali ne presecati leglo, jer nestabilnost vremena može doneti veće štete nego koristi. Kod DB košnica proveriti jačinu društva, a po potrebi dodati po satnu osnovu. U iščekivanju lepšeg vremena možete nam pisati na  Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели  o vašim interesovanjima, postavljati pitanja iz pčelarstva i učestvovati u radu našeg časopisa "Beogradski Pčelar".

 

 

Na pragu bagremove paše

Trenutno stanje bagrema ukazuje da će cvetanje na svim lokalitetima biti pomereno za oko desetak dana. Postoje informacije sa terena da je zbog kasnih prolećnih mrazeva došlo do izmrzavanja i da se na nekim lokacijama ne može očekivati prinos. Takvo stanje nije reprezentativno, ali treba imati u vidu prilikom seobe pčela na pašu. Pčelinja društva koja su izašla iz zime imala su ubrzan razvoj, što nije specifično za svaku godinu. Zbog jačine društava, a čestih kišnih perioda u aprilu, postoji mogućnost pojave rojevnog nagona. Značajna količina pčela u košnicama koja je neupošljena može uticati na raniju pojavu rojevnih matičnjaka. Savet pčelarima je proširivanje društva dodavanjem satnih osnova, ali ne više od dve u plodišnom prostoru. Zbog hladnih noći i niskih temperatura koje su učestale nije poželjno postavljati satne osnove u centar legla. Bez obzira na značajnu jačinu društava, pčelama treba omogućiti da održe temperaturu u klubetu. Temperaturna kolebanja koja mogu nastati dodavanjem većeg broja satnih osnova u leglu mogu uzrokovati pojavu i krečnog legla. 

 

Prvi prolećni pregled

U aprilu kada temperatura omogući izletanje pčela, po mirnom vremenu, obaviti prolećni pregled pčelinjih društava. Sve beležiti. Evidencija je važna!

  • konstatovati prisustvo matice (ne treba je tražiti ako ima mladog legla), ali preporuka je pokušati i vidite je kako bi ste zaključili da je bez oštećenja krila ili nogu. Nezapažanje tih problema dovodi do stradanja matice ili tihe smene. To treba znati. I uvek pažljivo raditi.
  • konstatovati broj ramova legla, koje treba da je u svim stadijumima. Broj ramova legla je varijabilan i zavisi od više činilaca, a to su: agroklimatski uslovi na lokaciji stacionara, jačine pčelinje zajednice i prisustva hrane u košnicama. Sve pod uslovom da su pčele zdrave.
  • konstatovati količinu hrane u košnicma. Med i polen su neophodani za razvoj. Prihraniti ako je potrebno. Društvo koje ostane bez hrane, a naiđe veći hladan talas koji je čest u aprilu, uzrokovaće da matica prestane da zaleže ili u najgorem slučaju pčele mogu stradati od gladi.
  • izvršiti zamenu prvog i drugog LR tela kada pčelinje društvo ima 5-6 ramova legla i pčela zaposeda prostor, a pod predpostavkom da je klube zimovalo u gornjem. Za DB košnice ova apitehnička mera ne važi.
  • proširiti pčelinje društvo satnim osnovama kada počne unos nektara iz prirode koji zavisi od nadmorke visine lokacije stacionara. Treba dodati dve satne osnove, ali nikada ne postavljati direktno u leglo.
 
Још чланака...
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас198
mod_vvisit_counterЈуче296
mod_vvisit_counterОве недеље198
mod_vvisit_counterОвог месеца5784
mod_vvisit_counterУкупно1272065