Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Београдски пчелар

DA ZUJIMO ZAJEDNO

 

Izašao je aprilski broj časopisa "Beogradski pčelar". 

ДА ЛИ ЋЕ НАМ УПАСТИ СЕКИРА У МЕД?

Сваке године, сваког априла, надамо се години коју ћемо памтити по високим приносима меда. Можда нам ове упадне секира у мед. О томе ћемо причати крајем сезоне, а сада нам остаје нада, вера и љубав у пчеларство и велики рад.

Хеееееј Ви пчелари на брду! Хеј Ви пчелари из равнице!

Можда Вам у овом броју часописа рубрика „Техника пчеларења“ буде од значајне помоћи. Потрудила сам се да подстакнем искусне пчеларе да нам пренесу свој начин рада и кажу шта они раде у априлу на својим пчелињацима. Треба знати да не постоји „шема“ коју могу и треба сви пчелари применити у истом периоду, па ни на исти начин.

Тачна је тврдња да се у пчеларству не може ништа у потпуности тврдити, али када је месец април у питању, онда се са приличном сигурношћу може рећи да је то један од најзначајнијих месеци у коме видно долази до изражаја пчеларева вештина и искуство.

У овом броју можете прочитати савете када и како започети стимулацију друштава, а уједно спречити да када багрем забели, ројеви не оду на грану. Понекад ни дугогодишња техника „не пије воду“ и треба се прилагодити датим околностима и условима.

О уљаној репици и њеном значају за развој пчелиње заједнице посвећена је рубрика „Медоносно биље“.  Часопис „Београдски пчелар“ тежи оснаживању жена, пчеларки. У сваком броју представљамо по једну „женску“ причу. Тако је и у овом броју.

Каква је била кошница „Конгресовка“ која је промовисана давне 1933. године на Конгресу југословенских пчелара у Београду и како је замишљен рад са њом? Прочитајте у рубрици „ЛР на конгресовски начин“. Сматрам да не треба заборавити искуство старих пчелара који су је користили тврдећи да омогућава продужење радног дана пчелиње заједнице за један до два сата с обзиром да су доња, плодишна, лета окренута једно на исток (раније јутро), а друго на запад (касније поподне).

Водич за почетнике, све из почетка води почетнике и оне који су можда по нешто заборавили. Из суседне Бугарске, колега пчелар, нам описује актуелно стање пчеларства код њих, а ми покушавамо да видимо да ли је њима упала секира у мед.

Без обзира на све проблеме, спремнији и упорнији него икада...идемо напред. Ззззззз...да зујимо заједно. И пчеле и ми.

Vaša urednica

 

 

ЗАВРШЕН ЈАНУАРСКИ БРОЈ

Завршен је јануарски број часописа "Београдски пчелар". Читаоци могу очекивати свој примерак часописа до краја децембра месеца. Интервју који сам посебно планирала за срећан почетак 2022. године и који ми је пружио посебно задовољство је разговор са доајеном српског пчеларства и замеником председника Друштва пчелара “Београд“, Слободаном Цвитковцем. У опуштеној и пријатељској атмосфери разговарали смо о пчеларским темама, стању у пчеларству, раду Друштва, нашем часопису и образовању пчелара кроз школу пчеларства коју Друштво организује већ 12 година.

Прочитајте шта нам је Иван Брндушић, члана Пчеларског Друштва Св.Краљ Милутин у Окланду, Нови Зеланд, испричао о пчеларењу на Новом Зеланду. Након вишедеценијског пчеларења у Источној Србији, Хомољу и околини Бора, отишао си далеко. Толико далеко да је за многе пчеларе код нас та земља позната само по меду од мануке. 

Економика пчеларења је веома важна. У овом броју текст о технологији сакупљања, сушења и складиштења полена навешће многе од нас да размисле и о могућем остваривању прихода на овај начин. Такође, научни текст MSc Ратка Павловића о пчелињој храни указује на многе заблуде који пчелари имају када се говори о исхрани пчела, а посебно у зимским месецима.

Дешава се да у пчелињим заједницама буде присутно легло и „када му време није“, а то су касни јесењи и рани зимски период. За наше климатско подручје то је непожељна појава. Постоје многи разлози „закаснелог“легла код пчелињих заједница пред зимовање и у току зимовања. О томе за наш часопис текст је написао Хамид Златић. 

Поред актуелних тема које су обрађене у овом броју, потрудила сам се да празничне дане улапшамо рецептима из наше медене кухињице.

Захваљујем се свим читаоцима часописа "Београдски пчелар" који су ми помагали својим саветима, сугестијама и текстовима да имамо тренутно један од најбољих часописа у региону. 

Ваша уредница,

Др Биљана Стаменковић

 

Majski broj časopisa Beogradski Pčelar

Završena je priprema majskog broja časopisa Beogradski Pčelar. 

U ovom broju saznajte koja su nova istraživanja u lečenju nozeme. Pročitajte šta su prednosti i nedostaci paketnih rojeva.

Takođe, saznaćete do kakvih je zaključaka došao naš kolega pčelar tokom više godina u sakupljanju pčelinjeg otrova.

Pišite nam. Da zajedno učestvujemo u radu našeg časopisa. 

Vaša urednica,

Dr Biljana Stamenković

 

 

 

Aprilski broj časopisa Beogradski Pčelar

Završen je aprilski broj časopisa Beogradski Pčelar.

U ovom broju pročitajte šta su pokazale analize koje su vršene na uzorcima uginulih pčela u laboratoriji Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. Skrećem vam posebnu pažnju na temu o zdravstvenoj bezbednosti pčelinjih društava i neophodnosti stalnog praćenja.

Saznaćete koliki se trud ulaže u razvijanje procesa konzervacije trutovskog semena i formiranjima banke gena trutovskog semena.

Proleće je godišnje doba kada se priroda budi. Buđenjem prirode bude se lepe emocije sa kojima često imamo i nešto novo da kažemo. Pčelarska sezona je počela na celom Balkanu, pa i šire. Prelepom pričom iz Istre, naša draga koleginica ukazaće na probleme, kao i benefite koje imaju pčelari u Hrvatskoj, a koji su slični u svim zemljama u regionu.

 

 

Boca

Petar Pantelić, ''Beogradski pčelar'', br. 1/2006.

Opšte poznata biljka. Zbog dubokog korena stabla i listova obraslih bodljama stoka je ne pase. Boca izuzetno dobro podnosi sušu. Vrlo lako se razmnožava semenom.  Iste godine u kojoj je posejana, nikne i formira nekoliko prizemnih listova. Sledeće godine nastavlja da raste i formira stablo sa crveno - ljubičastim cvetovima. Boca je veoma izdašna, kada je u pitanju nektarska paša. Evo primera. Dvehiljadite godine je bila strašna suša, sa ekstremnim dnevnim temperaturama. Čak je i suncokret podbacio. Retko koje društvo je imalo meda za cedjenje. Dvadesetak dana kasnije većina društava je imala puna medišta. Ramovi su se beleli, med je bio poklopljen. Prosek je bio dvadesetak kilograma crvenkastog, prozirnog meda. Možda je najbolji primer koliko boca može zamediti 2001. godina.

 
Још чланака...
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас284
mod_vvisit_counterЈуче331
mod_vvisit_counterОве недеље2996
mod_vvisit_counterОвог месеца4937
mod_vvisit_counterУкупно1371334