“Telesno ili moralno, svako skretanje van prirode daje plod mimo prirode. Jer, i priroda ima svoj moral.”
Fransoa Žakob, francuski biolog nobelovac

Prvi dani oktobra su poslednje vreme kad pčelar može još ponešto intervenisati u pčelinjoj zajednici, dovršiti ono što silom prilika nije uradio u septembru. Pčelinje zajednice su u oktobru ušle u onaj peti period godišnjeg životnog ciklusa, (Lebedev), svode životne aktivnosti na optimalni minimum u skladu sa promenama u biljnom svetu okoline, milionima godina utvrdili su životni kod uzajamne zavisnosti – miruje priroda, miruje košnica.
Šta pčelar još sme uraditi?
Godinama smo već navikli da u oktobru bude dosta sunčanih i toplih dana, ali pčelinja zajednica prati biološki sat i završava pripreme uzimljavanja. Pčelar bi morao znati, imati u svojoj beležnici sliku prilika u svakoj košnici – zdravstveno stanje, jačinu pčelinje zajednice, količinu, kvalitet i raspored hrane na kojoj će pčele zimovati. Ovo su tri osnovna uslova za dobro zimovanje košnice. Ako smo varou tukli u prvim danima avgusta, a ja preporučujem i po hranilicu – dve sirupa u čaju protiv nozeme, ako su pčele imale dnevni unos nektara i polena bar malo veći od devne potrošnje, onda zdravstveno stanje i jačina košnice neće zadavati brige pčelaru. Šta čini jaku pčelinju zajednicu često ćemo naći da se izražava u hiljadama jedinki. Ako je u LR košnici lepo naseljen plodišni nastavak i bilo koliko u medištu to je jaka zajednica. Fararove košnice treba da imaju zaposednuta dva nastavka. Dadanka treba da ima sedam do osam ulica pčela. Najbolju procenu naseljenosti košnice uradićemo dok traje jutarnja svežina, dok još nisu rasturile noćno klube.
Otvaranje košnice u oktobru najmanje je štetno u kasno posle podne. Moramo znati zbog čega je otvaramo i što kraće da je otvorena, jer namamićemo tuđice i izazvati grabež. Ako u septembru nismo izvadili po jedan ram iz plodišta radi dobre ventilacije u košnici sad je poslednji momenat. U zimskom pčelinjem klubetu ne sme biti previše star i taman ram, može biti izvor zaraze, nije dobar ni devičanski ram, hladan je, a satna osnova će delovati kao pregradna daska, pocepaće klube i uništiti celu zajednicu. Kad oktobarskom kontrolom primetimo da je pčelinja zajednica iz nekog razloga brojčano oslabila, a nema vidljivih znakova bolesti obavezno je treba spojiti sa nekom srednje jačine. Dve brojčano siromašne zajednice potrošiće mnogo više hrane nego isti broj jedinki u jednoj košnici. A veliko je pitanje da li će ijedna od njih dočekati novi nektar.
Spajanje pčelinjih zajednica u ovo vreme je lako. Obe zajednice, pred veče posuti šećerom u prahu i obe naprašiti cimetom, pa slabiju staviti na jaču bez ikakvih pregrada. Pčele se zabave slatkim poslom, a cimet dominira mirisom pa se pčele već prve noći izmešaju, a same će nepogrešivo odabrati maticu koju će čuvati u zimskom klubetu. Nekad je preporučivano prskati obe zajednice blagim rastvorom rakije pa pregraditi listom novine, mišljenja sam da pčelama škodi kvašenje, pogotovu kad su noći već duge a mogu biti i hladne, i troše se uklanjajući novinsku pregradu.
O količini hrane u košnici pčelar je morao da završi brigu pre oktobra. Kad u oktobru pčelar utvrdi da u košnici nema dovoljno hrane da zajednica sigurno zimuje mora znati uzrok takvog stanja. Najčešća su tri razloga: ili nije bilo dovoljnog unosa iz prirode, a pčelar ostavio hranilicu praznu, ili je pčelar intervenisao manjim dnevnim obrocima, stimulisao maticu i sve je trošeno na gajenje nepotrebnog legla, ili je u pitanju treći i najopasniji razlog – tihi grabež. Bilo bi dobro utvrditi zašto je baš ta košnica odabrana za pljačku, takvu zajednicu nema smisla spasavati, ako nema tragova bolesti treba je spojiti. U nekim starim časopisima možemo naći savete kako slabu zajednicu spasiti da ne ugine tokom zime. Sva ta zavrzlama imala bi smisla jedino ako spasavamo vrstu od izumiranja, to je radio biblijski Noje, ali u dogovoru sa Bogom. Nedostatak hrane najbolje bi bilo popuniti ramovima poklopljenog meda, pčele ga usvoje i ne
stimuliše maticu. Dodavati šećerni sirup, svi se slažu da je kasno i naneo bi štetu. U košnici su tada većinom zimske, dugoživuće pčele, ne znam da li one uopšte mogu razlagati saharozni sirup, ne smeju se iznurivati ni na kakvim poslovima, njihova je uloga da sačuvaju maticu od zimskih hladnoća, za njihsurovog vremena i odgaje prolećno leglo, produže život zajednice i vrsti. Sa raznim surogatima za ishranu pčela koji se nude na tržištu ja nemam nikakvo iskustvo pa ne mogu o njima ništa. Koja je najmanja količina hrane na kojoj pčelinja zajedniza može prezimiti pčelar ne sme eksperimentisati, jakoj zajednici treba više bez obzira što po jednoj pčeli troši manje nego brojno manje zajednice. Boža Petrović je govorio da tokom zime ne može biti mnogo meda u košnici. Moje jake zajednice u oktobru imaju više od 20 kg. hrane, pa koliko je tu meda a koliko perge ne merim.

Zimsko provetravanje košnica
Već sam pomenuo da pčelinje zaednice, tokom zime ne spavaju već životne aktivnosti svode na održivi minimum. Pored hrane potrebno im je i dosta vazduha, pčelar mora stvoriti uslove za što primereniju ventilaciju, protok vazduha u košnici. Zato i u jakim zajednicama iz nastavka gde će zimovati pčelinje klube treba izvaditi po jedan ram, pa taj prostor podeliti tako da između bočnih zidova nastavka i poslednjih ramova napravimo prostor za protok vazduha. Jake zajednice troše dosta hrane pa se u klubetu stvara metabolička vlaga, ona je pčelama potrebna, ali ako se ventilacijom ne izbaci višak može biti pogubna, uplesnaviće se i zidovi košnice i ramovi. Bez obzira na tip košnice, problem vlage i ventilacije nije lako uskladiti. Moje pčele zimuju u gornjem LR nastavku iznad matične rešetke, a otvor na njoj je gornje leto. U donjem nastavku je 6-7 ramova špajz sa medom. Leto na podnjači najbolje je skroz zatvoriti, kradljivaca i otimača tuđe muke ima svuda i mnogo, a potrebnu ventilaciju obezbeđuje žičana podnjača.
Ja sam rezultatima u proleće sa razlogom zadovoljan. Podnjačama punog patosa donje leto ne sme se skroz zatvoriti. Dovitljivi pčelari problem čuvanja meda u donjem nastavku rešavaju na dosta načina, nijedan nije idealan da domaćim pčelama ne smeta a da kradljivce zaustavi. Na svim košnicama imam stalno zbeg, jedna polovina mu je zamrežena i na nju stavljam po koji list porozne novine. Nekad pčele mrežu zatvaraju voskom i propolisom, a često grizu novinu ako je u kontaktu sa mrežom. Prvi slučaj je argument onima koji tvrde da pčelama smeta promaja, a drugi da košnica mora imati ventilaciju, pčelama treba dosta vazduha. Možda će jednoga dana pčele modifikovanih gena umeti da otvaraju i zatvaraju prozore po potrebi. Molimo se Bogu da to ne bude.

Poslednja, jesenja pčelinja paša
U septembaru cvetaju mrtva kopriva i aster, poslednje samonikle cvetnice koje daju nektar i polen, pčelinju pašu. U godinama kada avgust i prva polovina septembra budu izraženo vreli i sušni, mrtve koprive nema ni u tragovima, a aster izgleda do pola sasušen, bedno. U takvoj kondiciji neće od njega biti ni štete ni koristi, možda samo od onog pored reka i kanala. Pčele u jutarnjim satima i posle podne kad mine žega donose grudvice polena, ali još uvek ima po 2-3 rama otvorenog legla pa to teško da podmiruje dnevne potrebe. Dr. Goran Jevtić je svojevremeno u Srpskom pčelaru pisao o dosta velikom broju biljaka koje u jesen mogu biti lepa pčelinja paša, ali i tamo gde ih ima malo ih je, a dosta njih je čovek zatro jer su korovi.
Ako bude vlage i povoljnih prilika može se pojaviti bela detelina, a možda se aster oporavi. U tako bespašnim prilikama i matice će, nadamo se ranije prestati da zaležu, a kad nema legla vaga ispod košnice miruje.

Završni poslovi u i oko pčelinjaka
Početkom oktobra pčelar mora završiti sve poslove kako bi obezbedio pčelama mir i bezbednost kad ih zimsko vreme zatvori u košnice. Svežih oktobarskih dana povuku se pčele stražaice sa leta pa ose nesmetano ulaze u košnice i kradu med. Zato je dobro da na pčelinjaku stalno imamo zamke za njih, najbolje su plastične boce sa tri prsta piva i levkom, žuti momci vole pivo pa kad uđu u flašu budu zarobljeni.
Izuzetno je važno da leta košnica ne budu direktno na udar vetra. Vetar uznemirava pčele, rashlađuje košnicu, remeti zimsko klube, pčele moraju da uzimaju više meda da se zagreju, otuda izreka – Vetar izduva med iz košnice. Ako nema prirodnih zaklona pčelar u zavisnosti od prilika trebalo bi da napravi neke prepreke vetru. Mora proveriti stabilnost postolja košnica, da li mogu izdržati teret ako padne veliki sneg, ili da ne pokleknu kad kiše razmekšaju teren. Grane iznad košnica koje bi na vetru udarale po košnici, ili pale na košnicu pod teretom snega obavezno ukloniti.
U prvoj nedelji oktobra, Društvo pčelara Beograd organizuje Sajam na Tašmajdanu, tradicionalnu manifestaciju koju posećuju pčetari iz skoro čitave Evrope. To je prilika da se pčelari susretnu, razmene, obogate iskustva i po povoljnijim cenama prikupe potrebnu opremu. Kupci meda znaju da na Tašu po povoljnim cenama kupuju najkvalitetniji med.

Na kraju podsećam kovandžije Srbije, imamo zakonsku obavezu da nadležnoj
veterinarsko stanici prijavimo brojno stanje na pčelinjaku. Redakcija Beogradskog pčelara svima želi da to stanje kovanluka bude i u aprilu.