50. MEĐUNARODNI SAJAM PČELARSTVA „TAŠMAJDAN 2024.“
ODRŽAĆE SE OD 2-6. OKTOBRA

Pre tačno pola veka nastala je najveća manifestacija na otvorenom prostoru u ovom delu Evrope. To je naš Tašmajdanski sajam, ponos pčelara Beograda i Srbije. Organizator, od samog početka, je bilo Društvo pčelara Beograd najveće društvo pčelara u Evropi.

Nakon 50 godina, od jedne Izložbe pčelinjih proizvoda, naš Sajam je postao Međunarodni sajam pčelarstva. Veliki broj znamenitih pčelara i viđenijih ljudi za sve ovo vreme je dalo nemerljiv doprinos da se jedna velika manifestacija održi toliki vremenski period.

Uprkos veličini jedne ovakve maifestacije, arhivska doumenta i podaci su veoma šturi. Uglavnom se nalaze po privatnim arhivama i objavljivani u časopisu Beogradski pčelar. Da se malo podsetimo.

Prva posleratna izložba pčelinjih proizvoda je održana u holu Doma Sindikata 22.12.1973. godine. Ova izložba je pokazala težnje i dostignuća Srpskog pčelarstva iz posleratnog perioda. Izložbu je otvorio Dušan Škrebić, predsednik RK SSRNS. Bila je to ujedno i prva takva pčelarska manifestacija koja je održana u Jugoslaviji. Organizovali su je znameniti beogradski pčelari, ugledni članovi Društva pčelara Beorad i to: Predrag Božinović Buca, Prvoslav Nešić, Mirko Vener, Obrad Dragaš, Dragan Ćosić, Đorđe Zarić, Čedomir Vučić, Slobodan Gluvić, Gvozden Skitnja, Dobrivoje Kovačević i Milivoje Pavlović. Bilo je ukupno 22 izlagača. 

Već sledeće godine, takođe u Domu sindikata, organizuje se od 1-7.decembra 1974, i druga po redu izložba koja dobija svoju pravu osmišljenost i fizionomiju. “Pčelar” beleži: „Prvi put u posleratnom periodu omogućeno je da se na ovakvoj smotri pčelarstva predstave individualni pčelari i organizacije iz više naših republika i pokrajina. Brojnim eksponatima pčelinjih proizvoda, raznih vrsta meda, voska,   zatim mleča, i polenovog praha, košnica raznih tipova i ostale opreme, pribora, alata, posetiocima je bio prikazan stepen razvitka našeg pčelarstva danas, a grafikonima, šemama, fototrafijama i drugim podacima ukazano je na povoljne prirodne uslove koje imamo za razvoj pčelarstva. Za razliku od prošle, na ovoj izložbi posetioci su mogli da kupe čist prirodan med i druge proizvode po znatno nižim cenama“.U okviru ove manifestacije održano je uspešno savetovanje o standardizaciji košnica, koje je pobudilo veliko interesovanje“

“Pčelarstvo 78“ seli se iz Doma sindikata u prostorije Doma omladine i održava se od 21-29. oktobra 1978. godine. Naredno ”Pčelarstvo 79“ održano je u centralnoj hali Beogradskog sajma od 3-8. Oktobra. Godine 1980. godine “Pčelarstvo” nije održano, verovatno zbog nenalaženja adekvatnog prostora i to je jedina godina kada je preskočeno sa organizacijom ovakve jedne manifestacije. Sledeće 1981. godine izložba „Pčelarstvo 1981“ seli se ponovo u holove Doma Sindikata sve do 1983. godine kada Organizacioni odbor na čelu sa Nikolom Ljubičićem donosi odluku da se Izložba prebaci u cvetne aleje Tašmajdanskog parka. Predlog za ovakvu odluku dao je poznati novinar Zaharije Trnavčević a na osnovu velikog interesovanja Beograđana i velikog broja izlagača. Pokroviteljstvo preuzima Skupština grada Beograda sve do današnjeg dana ali bez finansijske pomoći.

Drage koleginice i kolege, trnovit put je bio Društva pčelara Beograd kada su od jedne male Izložbe stvorili jednog giganta u svetskim okvirima. Današnji sajam poseti preko 100.000 posetioca a na njemu prosečno učestvuje oko 150 izlagača pčelinjih proizvoda i preko 70 izlagača pčelarske opreme. Ovaj Sajam je postao institucija koju pčelari moraju da sačuvaju za buduća pokolenja. Ovaj tekst sa istorijskim podacima je jedan naš mali doprinos u tom očuvanju, a naša dela i organizacija Društva pčelara Beograd je zvezda vodilja i uzor za sve ostale pčelarske organizacije kako da organizuju i druge pčelarske manifestacije u zemlji i regionu.

mr Slobodan Čumić