Jun je pored maja, mesec sa najintenzivnijim radovima na pčelinjaku, jer su pčelinja društva na vrhuncu razvoja. U ovom mesecu se rade skoro sve aktivni vezane za pčelarstvo (vrcanje meda, odgajanje matica, rojenje, seobe na pašu). Obavljaju se i neke radnje u manjem obimu koje nismo stigli u pasivnom delu sezone na pčelinjaku (utapanje satnih osnova i farbanje nastavaka) ili nam neplanirano zatreba oprema i potrebno je obezbediti i spremiti.
Kako će nam početi jun u mnogome zavisi od maja i skoro završene bagremove paše. Najlepši jun je onaj koji počne ceđenjem bagremovog meda. Paše koja je mnogima glavna na području Balkana. Vrcanje meda treba obaviti kada je najmanje 2\3 ćelija poklopljeno na mednim ramovima. Ukoliko je medišno saće svetle boje, dobija se čistiji bagremov med, prozirno bele boje koji je tražen na tržištu. Ukoliko vam se vrcanje meda oduži usled nedostatka vremena, a imate početak cvetanja nekog livadskskog bilja, recimo divlje kupine, bagremov med će dobiti tamniju boju, što nije poželjno ako želite da imate sortni, monoflorni med prve klase. O tome treba voditi računa i strogo pratiti. U godinama slabije bagremove paše, može se odustati od vrcanja i dopustiti mešanje bagremovog meda, sa nekim narednim, što ne znači da ćemo dobiti med slabijeg kvaliteta, već ćemo imati mešani med.
Pašne prilike u junu zavisno od lokacije uglavnom imaju standardni raspored. Posle bagrema, nastavlja se bagremac i livadska paša. Livadske paše su sve slabije, zbog klimatskih promena (česte suše) i intenzivne poljoprivrede, pa treba biti obazriv pri izboru lokacije, ako se sele košnice. U drugoj polovini juna, cveta lipa, koja u nekim godinama dobro zamedi, ali je uglavnom vezana za seobu pčela, jer se nalazi na ograničenim lokalitetima. Cvetanje suncokreta počinje krajem juna i treba društva spremiti i preseliti na predviđene lokacije.
Rojenje pčela, prirodno ili veštačko, karakteristično je za ovaj mesec najviše, iako se odvija i u maju, a nesto manje u julu. Razlikujemo prirodno i veštačko rojenje pčela.
Prirodno rojenje je nepoželjna pojava u savremenom pčelarstvu iz razloga umanjenja prinosa, kada društva uđu u rojevni nagon i roje se. Pčelari se protiv prirodnog rojenja, bore na razne načine, a u tome im pomažu ili otežavaju prilike iz prirode, pa neka godina bude manje ili vise rojevna. Najčesći načini suzbijanja prirodnog rojenja je, rušenje povučenih matičnjaka, proširivanje pčelinjeg gnezda, dodavanje satnih osnova, ali i apitehničke mere, kao demariranje, upotreba Snelgrove daske, veštačko razrojavanje itd.
Vestačko rojenje je umnožavanje pčelinjih zajednica, za povećanje broja društava na pčelinjaku ili trgovinu istim u svhu ostvarivanja zarade. Po pitanju obezbeđivanja matica za rojeve, postoje 3 načina za to. Nepoželjan način koji ne treba primenjivati je puštanje odvojenog dela društva u roj da samo izlegne maticu koja će se oploditi. Tada dobijamo matice lošeg kvaliteta iz prinudnih matičnjaka.
Dodavanje, odgajenog ili rojevnog matičnjaka, je najrašireniji način formiranja rojeva, stim čto treba naglasiti da se dodavanjem rojevnog matičnjaka, genetski prenosi sklonost ka rojenju, pa je za preporuku, dodavanje, zrelog odgajenog matičnjaka od zeljenog genetskog materijala. Najbolji i najefikasniji način formiranja roja je dodavanje oplođene matice, željenih karakteristika novoformiranom roju.
Postoji i puno načina vestačkog rojenja pčela. Nabrojao bih tri, može reći i glavna načina u zavisnosti od ličnih želja u poslu:
Peletov metod rojenja, pčela podrazumeva “pozajmljivanje” pčela gde ne slabimo sakupljačku aktivnost osnovnog društva, jer ne uzimamo izletnice, već za novi roj koristimo samo leglo i mlade pčele. Roj formiramo nad osnovnim društvom, kasnije ga odnoseći na novo željeno mesto, gde izlenice roja ostaju osnovnom društvu, čime opet, održavamo sakupljačku aktivnost osnovnog društva.
Rojenje naletom pčela podrazumeva na druge staze deobu osnovnog društva na dva jednaka, pa kada prođe neko vreme ne razlikujemo roj i osnovno društvno po snazi. To se poštiže tako što maticu sa jednom ramom ostavljamo na staro mesto da pokupi izletnice i takav roj nastavi funkciju, a staro društvo bez matice, kome sutradan dodamo matičnjak ili oplođenu maticu ostaje sa leglom i mladim pčelama, na novom mestu. Tako u perspektivi dobijamo dva slična društva.
Zbirni rojevi su rojevi formirani od rama do dva legla sa pripadajućim pčelama od nekoliko društava do željene jačine, čime ne oslabljujemo osnovna društva, koja su na vrhuncu razvoja i ovo puno ne osećaju.
Odgajanje matica, od strane pčelara, počinje u maju, ali je najintizivnije u junu i traje tokom celog meseca. Motivi odgajanja matica mogu da budu, za spostvene potrebe ili tržiste. Po načinu odgajanja matica razlikujemo metode bez prenošenja ili sa prenošenjem larvica, u osnove matičnjaka. Na našim prostorima zastupljeniji je metod prenosenjem larvica, aparatima koji imaju pokretne ćelije ( Nikot i Jenter) ili presađivanje larvica kineskom iglom. Međutim glavni fokus nije u načinu transfera larvica u osnove matičnjaka, već formiranje startera i odgajivačkih društava, koji će povući i odgajiti dobre matice. Na to treba obratiti posebnu pažnju, a pre svega na potrebnu količinu polena u ishrani takvih društva, kako bi imale kapacitet, da se ishrana matica mlečom vrši u izobilju. Vezano za matice u junu, posebnu pažnju treba usmeriti na zamenu matica starosti dve godine u društvima. Planirati njihovu zamenu u junu ili julu. Na ovu odluku utiču pašne prilike, kao i trenutno obezbeđenje matica za zamenu.
Posebna specifičnost juna, posebno u stacioniranom pčelarstvu, gde su slabe pašne prilike u drugom delu godine, a takvih pčelinjaka i lokacija je puno, može da bude prekid legla, uklanjanjem matice i njenom zamenom, matičnjakom. Cilj prekida legla je borba protiv varoe, koja je predstvalja jedan od najvećih problema u pčelarstvu. Prekid legla i primena adekvatnog registrovanog preparata u tom period dobar je način borbe protiv varoe.
Dipl. Ing, spec. pčelarstva MLADEN KRSTIĆ, Aleksinac