Pčelinji otrov je jedan od najjačih bioloških otrova, za oko 30% jači od otrova zmija otrovnica. Treba, međutim, znati da zmijski otrov ugrizom zmije ulazi u telo u mnogo većim količinama. Ugriz poskoka, na primer, ravan je ubodu oko 350 pčela.
Otrov stvaraju mlade pčele u prve dve nedelje života u specijalnom aparatu koji se nalazi u zadku tela. Količina stvorena tokom te dve nedelje ostaje i nema obnavljanja. Aparat se sastoji iz dve cevaste žlezde, velike i male, kanalčića i žaoke. Ove dve žlezde luče različit sasatav sekreta, jedna s kiselom, druga s baznom reakcijom.
Pojedinačno sekreti nisu otrovni i otrov nastaje tek njihovim spajanjem. Žaoka je oštra i testerasto nazubjena sa zupcima suprotno okrenutim pravcu uboda, zbog čega pčela pri ubodu sisara ne može da je izvuče nego iskida ceo aparat iz zadka i strada.
Za razliku od pčele, osa i stršljen mogu više puta da ubodu, jer imaju ravnu žaoku. Pčelinji otrov poseduje specifičan miris (feromon) koji je alarm na opasnost po pčelinje društvo. Njegovim lučenjem pčele se uznemire. Zato kada se dobije jedan ubod, može se očekivati napad drugih pčela. Ukupna količina otrova koja se nalazi u kesici iza žaoke je oko 0,3 mg. U momentu uboda kroz žaoku se u telo ubrizga jedna trećina otrova, a posle dva do pet minuta skupljanjem kesice ubrizga se i ostatak. Zato je da bi se sprečilo ubrizgavanje preostalog dela otrova odmah po ubodu važno izvaditi žaoku.
Alergija je prekomerna reakcija organizma na specifičnu, inače neškodljivu, materiju čak i onda kada je ona prisutna u maloj koncentraciji. Takve materije poznate su pod zajedničkim imenom alergeni. U porastu je alergija ljudi na razne materije iz prirode, pa i na ubode insekata, posebno pčele, ose i stršljena. Engleski stručnjaci pokazuju da se poslednjih 10 godina broj alergičnih osoba povećao za sedam puta. Lokalna reakcija je toksična i manifestuje se bolom na mestu uboda, otokom oko ubodne ranice sa blagim izdignućem iznad nivoa kože, crvenilom kože i svrabom.
Sistemska alergijska rekacija deli se u četiri stepena:
- Prvi stepen čine urtikarija (koprivnjača), svrab kože, otok usana i kapaka, ušiju, konjuktive crvene ,oči suze, curi nos i javlja se kijavica.
- U drugom stepenu se uz koprivnjaču javljaju veće otekline, mučnina, povraćanje, proliv, malaksalost, preznojavanje.
- Treći stepen karakteriše otežano čujno disanje, sviranje u plućima, promukao govor, otežano gutanje i smušenost.
- U četvrtom, kritičnom, stepenu uz navedeno dolazi do kolapsa, pada krvnog pritiska, ubrzanog slabljenja pulsa, cijanoze (tamnoplava boja kože i sluznica), nekontrolisanog mokrenja i stolice i gubitka svesti, što je praktično uvod u anafilaktički šok.
DR VIDOJE KULIĆ, ALERGOLOG