Imamo li posla na pčelinjaku u decembru

 

Društva možemo da utoplimo. Ja stavljam najlon na satonoše. Krajevi napred su mi malo podvrnuti, zbog ventilacije. Iznad najlona, novine, kao što sam pričao (sistem duplog prozora). Ima i drugačijih mišljenja. Neki smatraju da pčele ne treba utopljavati ili da ih kasnije treba utopliti. Ja pričam kako ja radim, odnosno kako mi govori višedecenijsko iskustvo.

Ventilacija je bitan uslov dobrog zimovanja pčela - zato oba prednja kraja najlona podvijam. Ne smemo da imamo buđavih ramova u košnici.

Ova godina je, za nas pčelare, bila loša, pogotovo za one koji nisu selili. Ukoliko niste sigurni u rezerve hrane u košnicama, sada je vreme da se stavi pogača. Bolje je i sada staviti pogaču nego da nam društvo strada od gladi. Gubitak pčela u zimskom periodu, pripisujem isključivo faktoru čovek. Samo je pčelar kriv za zimske gubitke.

Mladji pčelari su nestrpljivi, žele da znaju da li su im društva u životu tokom zime. Koga to interesuje, neka uzme parče creva, pa jedan kraj u uvo, drugi na leto košnice. Čućete tiho, ujednačeno, brujanje pčela. Kada kucnete u košnicu, zvuk se naglo pojačava, ali se brzo zaustavlja i ponovo prelazi u tiho brujanje. To znači da je sve u redu, ne dirajte ništa. Medjutim, ako se brujanje sporo zaustavlja, obeležite tu košnicu, verovatno nema maticu. Ukoliko nema nikakvog zvuka, pčele su, najverovatno, propale.

Zimske dane iskoristimo da pregledamo nastavke i ramove koje smo skinuli. Staro saće skidamo i menjamo, kod preradjivača voska, za osnove. Kada pripremamo ramove, skinimo propolis sa njih. Izvršimo higijenski tretman nastavaka i ramova, najbolje sa plamenom, a može i sa sodom (natrijum hidroksid). Sada možemo da ožičavamo ramove.  Nećemo da uvlačimo i vosak u ramove, to ćemo uraditi na proleće. Ja sam protiv zavoštavanja ramova u ovo doba, zbog toga što je hladno vreme, pa mora doči do oštećenja osnova. Taj posao ćemo, na miru, obaviti na proleće.

Obezbedimo saće koje ćemo upotrebiti iduće godine od moljaca. Sada nema opasnosti od moljaca, ali iduće godine, sa nailaskom toplijih dana, ukoliko ne upotrebimo saće, napašće ga moljac.

Popravimo nastavke i rezervna tela. Sve što se odlepilo ili otkovalo, zalepimo drvofiksom i zakujmo.

Zimski period iskoristite za druženje sa drugim pčelarima, razmenu iskustava, posete predavanjima, ekskurzije. Ovo, pogotovo, važi za mladje pčelare. Bolje je učiti se na tudjim greškama nego na svojim.

Prema mom iskustvu, uspeh u pčelarstvu zavisi od tri faktora:

1. ovladati potrebnim znanjem;

2. uložiti potreban rad:

3. uložiti potreban kapital.

Prva faza u pčelarstvu je ulaganje, druga samofinansiranje (pčelinjak sam sebe finansira), a tek treća je dobit.

Vaš

Dragan Daničić