Бранислав Зечевић  "Bg pčelar" 3/2016.

У размишљању о пролећном развоју пчелиње заједнице као полазиште могу се узети два става. Први, кога још увек многи заступају (и практикују) јесте да пчелињу заједницу треба „пустити“ да се сама развија, без интервенција од стране пчелара. Ако се већ нешто предузима, то треба свести на минимум уз што мањи број отварања кошнице. У суштини, ово мишљење и пракса која из њега проистиче, као основ узимају стри- ктно поштовање биолошких законитости пчелиње заједнице. „Пчеле најбоље знају“ крилатица је коју је изнедрило овакво гледиште.

Ево садржаја и извода из објављених чланака у мартовском броју „Београдског пчелара“

Реч уредника.........................................................................................60

Истина, имали смо и до сада, нарочито у фебруару, прилике за увид и општу оцену стања наших пчелињих заједница. Треба рећи да је ова зима за пчеле била добра и на већини локација је погодовала успешном презимљавању. „Претекле“ су и оне заједнице које се, иначе, не остављају да зимују - мали нуклеуси, недовољно припремљени касни ројеви, чак и оплодљаци са „шаком“ пчела. Њихова корист у пчелињаку ће се показати кад, приликом детаљног прегледа, наиђемо на безматак, трутушу или на ислужену, стару матицу са „шареним леглом“.