Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Škola - prof. dr Stanimirović

Raša Jašović

U utorak, 25. februara, u školi pčelarstva, prof. dr Zoran Stanimirović, održaće predavanje o parazitima i štetočinama pčela. Prošlog utorka je profesorov asistent Uroš Glavinić održao izvanredno predavanje o bolestima pčela i pčelinjeg legla. Sledećeg utorka profesor Stanimirović zaokružuje izuzetno značajnu temu o parazitima i bolestima pčela. Bez dobrog poznavanja ove materije nema uspešnog pčelarenja. Upravo zato je potrebno da svi polaznici škole budu prisutni na sledećem predavanju.

Početak je u 18 časova, u prostorijama našeg Društva.

 

IMA LI PROFITA OD BADEMA?

Scott McArt American Bee Journal (11/2019)

IMA LI PROFITA OD BADEMA ?

 

Da li je oprašivanje badema profitabilno za pčelare?

Usevi badema u Kaliforniji donose 2,2 milijarde dolara godišnje, a ukupna ekonomska korist iznosi 21,4 milijardidolara, pošto je u procesu uzgoja, proizvodnje, trgovine, marketinga i pratećim delatnostima zaposleno 104.000 ljudi. Medjutim, celokupna delatnost, vezana za badem, od sadnje do prodaje, zavisi od pčele. 

Od 1973. godine, broj pčelinjih društava, potrebnih za oprašivanje badema, prevazišao je broj košnica koje su posedovali kalifornijski pčelari. Procenjuje se da danas, svakog februara, oko 1,5 miliona pčelinjih društava (oko 60 % košnica u SAD) učestvuje u oprašivanju badema na oko 4.000 kvadratnih kilometara useva.

Nije to samo usluga uzgajivačima badema - to je veliki posao i za pčelare. Prosečna naknada koju pčelari ostvaruju danas iznosi preko 160 dolara po košnici. To znači da pčelari dobijaju više od 240 miliona dolara godišnje od oprašivanja badema. Svako bi pomislio da oprašivanje badema donosi ogroman profit, zar ne? Jedna studija, radjena 2019. godine bliže osvetljava ekonomski aspekt pčelara čije košnice učestvuju u oprašivanju.

Cvet u februaru je poseban izazov. U najvećem delu SAD je zima. To je vreme kada se javljaju najveći zimski gubici, a i zajednice koje će se, kasnije, razviti u jaka društva, u tom periodu su najslabija. Pčelari koji pripremaju svoja društva za badem, to rade na dva načina.

Prvo, pčelari prebacuju svoja društva u toplije, južne krajeve ili Kaliforniju, gde pčele lete i gaje leglo cele zime. Ti pčelari imaju velikih teškoća, ali i troškova. Nektara i polena u prirodi ni tamo nema u dovoljnim količinama, pa su pčelari prinudjeni da pčele prihranjuju sirupom i proteinskim suplementima. Mada ti suplementi imaju odredjene nutritivne vrenosti, to nije najbolje rešenje, pa se, kao posledica, javlja nedostatak hrane i pad imuniteta, što može dovesti do razvoja bolesti. Varoa i virusi pogoršavaju stanje. Pošto leglaima stalno, populacija varoe raste.

 

Komercijalno pčelarenje u Australiji i Novom Zelandu

Raša Jašović

Subota, 22. februar, novo predavanje na Novom Beogradu. Dolazi nam jedan mlad pčelar, Vuk Bijelac, rodjen 1993. godine. Mlad, ali pčelari sa preko 100 društava u Srbiji. Poslednjih pet godina pčelario je u Australiji, na velikim komercijalnim pčelinjacima. Već 1. marta odlazi za Nemačku da radi na velikom komercijalnom pčelinjaku. 

Na ovom predavanju izneće svoja iskustva sa pčelarenja po Australiji i Novom Zelandu. Kako se radi tamo na velikim pčelinjacima, koje paše imaju, koliki su prinosi, koja tegnologija pčelarenja se primenjuje, koje lekove upotrebljavaju u uslovima kada nema zazimljavanja pčela i kada pčele komuniciraju sa prirodom skoro cele godine. Vuk će nam preneti svoja iskustva u pčelarenju sa drugog kraja planete. 

Dodjite, nećete se pokajati!

 
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас69
mod_vvisit_counterЈуче321
mod_vvisit_counterОве недеље733
mod_vvisit_counterОвог месеца4082
mod_vvisit_counterУкупно1060099