Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Podsetnik za sredinu septembra

Dragan Daničić

Vreme je da sumiramo rezultate našeg pčelarenja za predhodni period. Malo hvale imamo za ovu godinu, što se tiče prinosa. U doba cvetanja bagrema bilo je hladno vreme, pa su i prinosi bili tanki. Suncokret je malo dao, brzo je precvetao. Prinosi, kod većine pčelara, su bili znatno manji nego ranijih godina. To su naše dve glavne medonoše, ne bih se osvrtao na lipu, uljanu repicu i ostale paše. Dakle, sve u svemu, ovo je jedna od lošijih godina i za stacionarne i za seleće pčelare.

 

Pripreme za zimovanje u DB košnicama

Veroljub Umeljić, ''Beogradski pčelar'', 9/2014.

Do kraja avgusta, sva pčelinja društva bi trebalo da su obezbedila dovoljnu količinu hrane, neophodnu za prezimljavanje i rani prolećni razvoj. Kada je reč o stacionarnim pčelinjacima, ako u julu i avgustu ima dobre paše u njihovoj okolini, pčele će uspeti da obezbede potrebnu rezervu hrane za nastupajući bespašni period, pa i nešto viška koji će pčelar ocediti iz medišta. Medjutim, ukoliko je ovaj period bespašan, pčelar mora da pomogne da pčelinje zajednice do kraja avgusta obezbede odgovarajuće zalihe hrane.

Poznato je da pčele izvedene iz avgustovskog i kasnijeg legla, treba da žive i preko 6 meseci i da podnesu teret zimskog preživljavanja i ranoprolećni razvoj društva. Zato te pčele ne bi trebalo opteretiti preradom sirupa. Treba im omogućiti da što vitalnije udju u zimski period. Medjutim, u slučaju loših pašnih prilika na stacionarnim pčelinjacima tokom jula i avgusta, uz osvrt na bagremovu pašu koja je podbacila, neophodno je od početka avgusta krenuti sa prihranom pčela šećernim sirupom (autor za prihranu uvek koristi sirup spravljen od šećera i vode u odnosu 1 : 1). Ovaj postupak ne bi trebalo odlagati, kako se kasnijom prihranom, mlade pčele, izvedene iz avgustovskog legla, ne bi iznuravale preradom sirupa.

 

Raspored zimskih rezervi

Miljko Šljivić, ''Beogradski pčelar'' 7-8/2017

Zimsko klube pčele formiraju na praznom saću, gde se izleglo poslednje leglo, bliže letu. Klube je u obliku lopte, ispod venaca meda i tako u stalnom kontaktu sa medom. trošeći hranu, klube se pomera na više i ka zadnjem delu košnice. Med treba da se nalazi u obliku venaca na nekoliko centralnih ramova, iznad klubeta, a sa strane klubeta na celim ramovima. Da bi pčele bile u kontaktu sa medom tokom zime, poželjno je pre dohranjivanja  društva suziti na onaj broj ulica koliko pčele zaposedaju, eventualno za jednu ulicu više. Dohranjivanjem posle toga postižemo da se hrana lageruje na manjem broju okvira i tako dobijamo veće vence meda. Kod LR košnica, gde se društva zazimljuju na dva tela, posebnu pažnju treba obratiti na raspored hrane. Hrana treba da bude smeštena u gornjem nastavku, s tim da, pre zime, pčele zaposednu donji deo ramova u sredini gornjeg nastavka i počnu sa trošenjem hrane. To je važno da se ne bi desilo da pčele uginu od gladi u donjem nastavku, iako je gornji pun meda. Isti problem se javlja i kod Fararovih košnica. Tu je, medjutim, moguće kroz sredinu oba tela postaviti dva DB plodišna rama, ranije pripremljena i zaležena. Tako će pčelama biti olakšan prelazak u gornji nastavak, ali će pčelaru da bude otežan rad.

 

 
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас467
mod_vvisit_counterЈуче512
mod_vvisit_counterОве недеље4304
mod_vvisit_counterОвог месеца12823
mod_vvisit_counterУкупно1121652