Podsetnik za početak jula 2016. godine

Dragan Daničić

Za seleće pčelare, sada je na redu suncokret. Prilikom svake selidbe, moramo, da ne bi imali problema, ispuniti zakonske propise. Zakon nalaže da, kod veterinarskog inspektora, izvadimo uverenje o zdravstvenom stanju pčela. Ovo uverenje nam je potrebno i zbog dobrih odnesa sa pčelarima – meštanima, na čiji teren doseljavamo naše pčele, ali i zbog eventualnog trovanja pčela, izazvanog nepažljivim prskanjem.

 

Pre selidbe potrebno je otići na teren gde nameravamo da doselimo naše košnice. Moremo stupiti u kontakt sa domaćinima – pčelarima, agronomima sa poljopeivrednih dobara i ostalima. Kada se dogovorimo, na mestu na koje ćemo doseliti pčele, potrebno je postaviti kočić sa tablom, na kojoj će pisati naše ime, prezime, kontakt telefon i broj košnica koji nameravamo da doselimo. Veoma često se dešava da domaći pčelari traže uverenje o zdravstvenom stanju pčela. Sasvim ih razumem, nikada se nisam ljutio kada su mi tražili tu potvrdu, to je njihovo pravo, jer na njihov teren, doseljava se veliki broj košnica. Strahuju ljudi da ne doselimo bolesne pčele i da, na taj način, zarazimo i njihove.

Mesto, na koje ćemo doseliti pčele, moramo pažljivo birati. Najlakše je, ali ne i najbolje, da ih smestimo odmah pored puta. Pčele mogu biti velika smetnja ljudima koji prolaze putem. Iz bezbednosnih razloga, bolje je košnice postaviti malo dalje od puta, da ne smetaju meštanima, a i da budu sklonjene od „zlih očiju“. Ovo iz višedecenijskog iskustva govorim, nisu mi jedanput krali košnice.

Pčele se, na suncokretu, moraju obilaziti. Pratimo unos, dodajemo vodu u pojilice, ne zaboravite da je pčelama voda neophodna. Juli je mesec, troše mnogo vode, a ukoliko vode nema u prirodi, mora je imati u pojilici.

Jaka društva, na sucokretu, brzo pune ramove. Moramo proširivati prostor u košnici, zaista je šteta da, zbog  našeg nemara, pčele nemaju gde da lageruju nektar. Ukoliko nismo poneli dovoljno nastavaka, skidamo ih sa slabijih društava i stavljamo na najjača. Možemo i pune ramove, iz jačih društava, vaditi i stavljati u slabija, a iz slabijih, prazne ramove dodavati u jača.

Izgradnja saća najbolja je na suncokretu. To je duža i sigurnija paša od bagrema. Pčele, na suncokretu, grade izvanredno saće i zato im slobodno , u toku paše, dodajte par satnih osnova.

Deo selećih pčelara trenutno je na lipi. Ova paša se preklapa sa suncokretom. Vidim, pored rakovičkog puta, u Topčideru i Košutnjaku, svake godine, sve više i više košnica. Za lipu je Fruška Gora. Tamo sam išao, dok sam selio, skoro trideset godina.Pamtim dobre godine, kada sam vrcao po 30 kiligrama, ali pamtim i godine kada nije bilo ništa za cedjenje. Šta ćete, takva je lipa – čudljiva. Čujem da, od ponedeljka, na Fruškoj Gori, dobro medi.

Šta da rade oni koji pčelare stacionarno i koji nemaju suncokretovu pašu, a ni lipu. Rojevi, koji su formirani ove godine, moraju se negovati i prihranjivati. Ja ih prihranjujem sirupom. Na mom pčelinjaku u Kolubarskom Leskovcu ima nekog unosa, ali rojevi se moraju negovati. Starke imaju hrane, pošto nisam cedio bagrem. Možete intervenisati i pogačom, kako vam je lakše.

Predstoji nam borba sa varoom. Ja, na tri košnice izvršim probu, da vidim kakva je situacija sa varoom. Uveče zadimim i ujutru prebrojim otpalu varou. Za ovo vam je potrebna žičana podnjača i tacna ispod podnjače, koju premažete uljem ili tovatnom mašću.