Pčelinjak sredinom maja

Dragan Daničić

Bagrem je, ove godine, zaista lepo cvetao. Gde god je bilo bagremovog drveta, beleo se cvet na njemu. Medjutim, vreme, nama pčelarima, nije bilo naklonjeno. Noćne temperature izuzetno niske, dnevne nedovoljno visoke, dani sa kišom su se redjali, jedan za drugim. U toku cvetanja bagrema bila su dva ili tri dana, povoljna za unos. Možemo konstatovati da je bagremova paša omanula. Izuzetno jaka društva nešto su i donela, (ne mnogo) ali od ostalih društava nema šta da se vrca.

 

Sećam se da su prošle godine, u vreme cvetanja bagrema, svi parametri išli nama na ruku. Dani, idealni za medobranje, su se redjali jedan za drugim, prinosi odlični. Medjutim, pretprošle godine, neprestane kiše, poplave, hladno vreme, onemogućili su bilo kakav unos. Dakle, od poslednje tri godine, dve su loše, a to nam govori da je bagrem nesigurna paša.

Seleći pčelari su već preselili svoja društva na planine. Vreme, u narednih nekoliko dana, ni njima ne obećava nekakav unos. Meteorolozi nam prognoziraju kišu i pad temperature u narednih par dana.

Ko ima nameru da ide na lipu, polako počinje da se priprema za tu pašu. Potrebno je obići teren, obeležiti mesta, obezbediti potvrde od veterinara.

Sada, pre svega, moramo da prokontrolišemo da li su društva ušla u rojni nagon. Društva su ojačala, bilo je i biće dosta dana kada pčele ne izleću, iskustvo mi govori da će masovno ući u rojni nagon. Sledi nam, dakle, razrojavanje. Ovo je godina kada će se pčele masovno rojiti. Da se ne biste pentrali po drveću i stresali rojeve sa grana, rojite ih vi. Društva koja su povukla matičnjake, odmah rojite. Ništa se ne postiže kidanjem matičnjaka, rojevi nagon se teško obuzdava. Načina za razrojavanje ima mnogo, a rojevih matočnjaka ćete imati na raspolaganju koliko hoćete. Jedini lek da sprečite rojenje je razrojavanje.