Podsetnik za treću dekadu oktobra 2014. godine

Dragan Daničić

Radove na zazimljavanju pčelinjih društava privodimo kraju. Praktično, ukoliko smo sve uradili na vreme, u trećoj dekadi oktobra nemamo mnogo posla na pčelinjaku.

Najviše nas interesuje kolika je zaraženost društava sa varoom. Kolika je efikasnost dosadašnjih tretmana koje smo počeli da sprovodimo još u avgustu? Opstanak društava nam, u velikoj meri, zavisi od uspešnosti borbe koju smo vodili u predhodnom periodu. Osnovno preduslov opstanka pčelinjih društava u zimskom periodu je svodjenje varoe na tolerantan nivo. Završni udarac ćemo joj zadati oksalnom kiselinom kada nestane legla i kada tempeatura padne. Ukoliko nismo smanjili, na vreme, populaciju varoe, ne vrede nam dobre zalihe hrane, jaka društva, mlada matica, dovoljne zalihe perge. Svakome ostavljam, da prema svojoj volji izabere sredstvo kojim deluje na varou. Ja koristim amitraz, zato što sam zadovoljan njegovom efikasnošću – obara varou, minimalno šteti pčelama. Obavezno kontrolišite pad varoe, to je putokaz za dalje delovanje.

 

Druga stvar koju moramo imati na umu, u ovom periodu, je količina hrane u društvima. Prihrana sirupom je odavno završena. Dodavanje sirupa, sada, krajem oktobra, ne dolazi u obzir, iz više razloga. U preradi sirupa učestvovale bi i zimske pčele. Bez obzira što je miholjsko leto, pčele ne bi uspele da, u potpunosti, prerade sirup. Ukoliko ste propustili da, u svim društvima, zalihe hrane dovedete na potreban nivo, najbolje je da društvima sa manjkom hrane doturite neki ram sa hranom iz onih zajednica koje imaju višak hrane. Za oko mesec dana društvima sa manjkom hrane možete dodati i pogaču. Već u martu, ukoliko je vreme pogodno, ako baš moramo, možemo društvu dodati i malo sirupa, da ga održimo u životu. Naravno, od takvog društva iduće godine ne treba očekivati mnogo. Još jednom ću da ponovim – ukoliko u nekom društvu nema dovoljnih rezervi hrane, isključivi krivac je pčelar. Uopšte, sve što radimo krajem oktobra je nadoknadjivanje onog što nismo uradili kada je to trebalo – u predhodnom periodu.

U ovom periodu nemamo slabih društava na pčelinjaku. Zašto ih nemamo? Pa, sećate se, slaba društva smo odavno rasformirali, spojili sa jačim. Imamo ovogodišnje rojeve, sa mladim maticama, koji nisu stigli da se razviju kao proizvodna društva. Ti rojevi mogu, u proleće, da nam posluže za saniranje eventualnih bezmataka. Sada bezmataka, takodje, nemamo. Sanirali smo ih ranije.

Ventilaciju smo već podesili.Kod mene najloni stoje na satonošama, podvijeni napred, sa obe strane. Zadržavaju toplotu, a na mestima gde su podvijeni propuštaju vlagu. Zapamtite, vlaga je neprijatelj pčela, kapi vode koje padaju odozgo uznemiravaju klube. Vlaga može prouzrokovati budjanje saća i kvarenje meda. Ukoliko ramove sa pergom uhvati budj, možemo da ih bacimo. Zato sam na najlon stavio par listova novina. Uloga novina nije da utopli društva, nego da upija vlagu i da je na taj način odstranjuje iz plodišta u kome je klube.

Vreme je da stavimo limove protiv miševa. Zaista je šteta da nam se u neko društvo useli miš i zagadi saće.

Zamke za ose i stršljenove moramo imati na pčelinjaku. Sada je njihovo vreme i nemojte dozvoliti da izgubite društvo zbog ovih nasrtljivaca. Lepo je vreme, košnice se mogu otvarati i društva pregledati, ukoliko je to neophodno, ali morate paziti na napad osica.

Proverite postolja na kojima stoje košnice. Nailazi kišovito vreme, zemlja će se rasmekšati, pazite da vam se neka košnica ne prevrne, zbog lošeg postolja. Nemojte dozvoliti da zbog ovakvog nemara izgubite neko društvo.

Dakle, nemamo mnogo poslova na pčelinjaku, ali to ne znači da posla uopšte nemamo. Pravite pogače sada, da biste mogli da ih prvovremeno dodate. Spremajte ramove za iduću sezonu. Proleće će brzo stići, a sa prvim cvetovima voćne paše, trebaće nam novi ramovi.