Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“

Ulazak u period prezimljavanja za pčele predstavlja ulazak u najrizičniji period života u jednoj godini. U pitanju je duga zima, sa puno neizvesnosti. To je period kada pčele miruju  u zimskom klubetu u košnici. Reklo bi se i vrlo bezbedno. Medjutim, to je period sa najviše životnih opasnosti po pčele. Tu je hladnoća, nedostatak hrane, udaljenost hrane od klubeta, previše vlage, prejaki vetrovi, pa sve do svakodnevnih opasnosti od domaćih životinja i drugih neprijatelja pčela. Pa ipak, sve te opasnosti pčele prebrode. Bude i gubitaka. Ako ih je do 10 %, onda se to ne smatra preteranim. Sve preko tog procenta predstavlja ozbiljnu štetu za pčelare i pčelinjak, a i razlog za zabrinutost pčelara.

Dragan Daničić

U ovom periodu velika je razlika izmedju selećih i stacionarnih pčelara. Seleći pčelari su, sada, na suncokretu. Pre toga, ko je mogao ili hteo, bio je na lipi.

Suncokret je na polovini paše. Do sada imamo zadovoljavajući unos. Ove godine suncokret je dobro zamedio. Košnice se moraju posećivati. Jaka društva je neophodno proširivati – ramom ili nastavkom. Kod DB košnica prazan polunastavak podmećemo ispod već postojećih polunastavaka, dakle, stavljamo ga na plodište. Kod LR košnica koje su bile na tri nastavka, novi, četvrti nastavak, stavljamo na treće mesto, a dotadašnji treći nastavak ide na četvrto mesto – na vrh. Slično postupamo i kod Fararovih košnica, samo što je ovde znatno više nastavaka. Ukoliko nemamo rezervnih natavaka, rasterećujemo najjača društva – puni ramovi idu u slabija društva, a iz slabijih prazni ramovi u najjača. Nemojmo dozvoliti da pčele grade zaperke u zbegu.