Božidar Vesković „Praktično pčelarstvo

Da bi se utvrdilo stanje pčelinjih društava i količina rezervne hrane u košnici, čim prodje zima vrši se pregled svih pčelinjih društava. Posle ovoga, košnice otvarati samo onda kada je zaista potrebno. Uvek treba računati s tim da svaki pregled, pa i onaj koji se obavlja najpažljivije, uznemirava pčelinja društva i remeti njihov normalan rad. Posle svakog pregleda, pčelinja društva moraju uložiti veliki trud i mnogo materijala da iznova izgrade i poprave ono što je pregledom poremećeno, a to smanjuje efekte njihovog rada iproizvodnju meda. Uz to, svaki pregled izaziva veću potrošnju meda, a nepažnja stvara mogućnost da se ošteti, pa čak i uništi matica, zatim da zahladi leglo, a ponekad i da se izazove grabež.

Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“

Mnoštvo sitnih, crnih i braon tačkica na poletaljci je znak da je pčelinje društvo loše zimovalo. Posle uočenog prvog znaka, košnicu treba otvoriti i ako se primećuje po satonošama dosta krupnih tačaka braon boje, to će biti jedna potvrda da pčelinje društvo ima proliv. Razloga za pojavu proliva kod pčela ima mnogo, a najčešći su sledeći:

• Pčelinje društvo uzimljeno na medljikovcu teško vari tu hranu. Od medljikovca ima dosta ostataka nesvarljive hrane koja se lageruje u debelom crevu, pa ako pčele nemaju priliku da izlaze na redovan zimski pročist, pojaviće se proliv;
• Ako je pčelinje klube sistematski uznemiravano preko zime, ono je bilo prinudjeno da uzima hranu, te je i na taj način propterećivalo abdomen i može doći do proliva;
• Uvedena u zimski period društva – slabići, koja jedva da imaju na dve ili tri ulice zimsko klube, nisu u stanju da održe toplotu klubeta, pa zbog toga ne izlaze na pročisni let i onda kada iz svih drugih društava pčele izlaze. Posledica je, opet, pojava proliva.
  Опширније...