Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“
Mnoštvo sitnih, crnih i braon tačkica na poletaljci je znak da je pčelinje društvo loše zimovalo. Posle uočenog prvog znaka, košnicu treba otvoriti i ako se primećuje po satonošama dosta krupnih tačaka braon boje, to će biti jedna potvrda da pčelinje društvo ima proliv. Razloga za pojavu proliva kod pčela ima mnogo, a najčešći su sledeći:
-
Pčelinje društvo uzimljeno na medljikovcu teško vari tu hranu. Od medljikovca ima dosta ostataka nesvarljive hrane koja se lageruje u debelom crevu, pa ako pčele nemaju priliku da izlaze na redovan zimski pročist, pojaviće se proliv;
-
Ako je pčelinje klube sistematski uznemiravano preko zime, ono je bilo prinudjeno da uzima hranu, te je i na taj način propterećivalo abdomen i može doći do proliva;
-
Uvedena u zimski period društva – slabići, koja jedva da imaju na dve ili tri ulice zimsko klube, nisu u stanju da održe toplotu klubeta, pa zbog toga ne izlaze na pročisni let i onda kada iz svih drugih društava pčele izlaze. Posledica je, opet, pojava proliva.
|
Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“
Iako je ventilacija u košnici podešena u prvim jesenjim danima, treba je, bar u dva navrata, tokom zime, proveriti. To obavezno treba uraditi i početkom februara. Ovo zbog toga što u košnici, sada, već uveliko buja novi život.
Dragan Daničić
Do sredine oktobra najveći deo priprema za zimovanje smo završili. Ovih dana nastupilo je hladno i kišovito vreme, bez preke potrebe košnice ne bi trebalo otvarati.
Preme najavama meteorologa, za vikend predvidjaju relativno lepo vreme, sa temperaturama, u najtoplijem delu dana, do 17 stepeni Celzijusa. Takvo vreme možemo iskoristiti za brzi kontrolni pregled društava. Ramove odredjene za pretapanje sklanjamo, ako do sad nismo sklonili. Svetle ramove sklanjamo u kraj, ovakvi ramovi nisu dobri za zimovanje. Satne osnove, ukoliko smo ih imali u košnicama, odavno smo izvadili.
|
Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“
Ulazak u period prezimljavanja za pčele predstavlja ulazak u najrizičniji period života u jednoj godini. U pitanju je duga zima, sa puno neizvesnosti. To je period kada pčele miruju u zimskom klubetu u košnici. Reklo bi se i vrlo bezbedno. Medjutim, to je period sa najviše životnih opasnosti po pčele. Tu je hladnoća, nedostatak hrane, udaljenost hrane od klubeta, previše vlage, prejaki vetrovi, pa sve do svakodnevnih opasnosti od domaćih životinja i drugih neprijatelja pčela. Pa ipak, sve te opasnosti pčele prebrode. Bude i gubitaka. Ako ih je do 10 %, onda se to ne smatra preteranim. Sve preko tog procenta predstavlja ozbiljnu štetu za pčelare i pčelinjak, a i razlog za zabrinutost pčelara.
Dragan Daničić
U ovom periodu velika je razlika izmedju selećih i stacionarnih pčelara. Seleći pčelari su, sada, na suncokretu. Pre toga, ko je mogao ili hteo, bio je na lipi.
Suncokret je na polovini paše. Do sada imamo zadovoljavajući unos. Ove godine suncokret je dobro zamedio. Košnice se moraju posećivati. Jaka društva je neophodno proširivati – ramom ili nastavkom. Kod DB košnica prazan polunastavak podmećemo ispod već postojećih polunastavaka, dakle, stavljamo ga na plodište. Kod LR košnica koje su bile na tri nastavka, novi, četvrti nastavak, stavljamo na treće mesto, a dotadašnji treći nastavak ide na četvrto mesto – na vrh. Slično postupamo i kod Fararovih košnica, samo što je ovde znatno više nastavaka. Ukoliko nemamo rezervnih natavaka, rasterećujemo najjača društva – puni ramovi idu u slabija društva, a iz slabijih prazni ramovi u najjača. Nemojmo dozvoliti da pčele grade zaperke u zbegu.
|
|
| 
| 
