Božidar Vesković „Praktično pčelarstvo
Da bi se utvrdilo stanje pčelinjih društava i količina rezervne hrane u košnici, čim prodje zima vrši se pregled svih pčelinjih društava. Posle ovoga, košnice otvarati samo onda kada je zaista potrebno. Uvek treba računati s tim da svaki pregled, pa i onaj koji se obavlja najpažljivije, uznemirava pčelinja društva i remeti njihov normalan rad. Posle svakog pregleda, pčelinja društva moraju uložiti veliki trud i mnogo materijala da iznova izgrade i poprave ono što je pregledom poremećeno, a to smanjuje efekte njihovog rada iproizvodnju meda. Uz to, svaki pregled izaziva veću potrošnju meda, a nepažnja stvara mogućnost da se ošteti, pa čak i uništi matica, zatim da zahladi leglo, a ponekad i da se izazove grabež.
|
Dragan Daničić
Prema prognozama meteorologa, sledećih desetak dana ne očekuje se promena vremena. Preovladjivaće hladno, oblačno i povremeno kišovito vreme. Dakle, nećemo obavljati neke ozbiljnije radove na pčelinjaku. Bez preke potrebe nema otvaranja košnica i vadjenja ramova, procenjivanja količine legla, snage društva, kvaliteta matice. Prvi prolećni pregled ostavljamo za toplije vreme.
Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“
Iako je ventilacija u košnici podešena u prvim jesenjim danima, treba je, bar u dva navrata, tokom zime, proveriti. To obavezno treba uraditi i početkom februara. Ovo zbog toga što u košnici, sada, već uveliko buja novi život.
|
Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“
Mnoštvo sitnih, crnih i braon tačkica na poletaljci je znak da je pčelinje društvo loše zimovalo. Posle uočenog prvog znaka, košnicu treba otvoriti i ako se primećuje po satonošama dosta krupnih tačaka braon boje, to će biti jedna potvrda da pčelinje društvo ima proliv. Razloga za pojavu proliva kod pčela ima mnogo, a najčešći su sledeći:
-
Pčelinje društvo uzimljeno na medljikovcu teško vari tu hranu. Od medljikovca ima dosta ostataka nesvarljive hrane koja se lageruje u debelom crevu, pa ako pčele nemaju priliku da izlaze na redovan zimski pročist, pojaviće se proliv;
-
Ako je pčelinje klube sistematski uznemiravano preko zime, ono je bilo prinudjeno da uzima hranu, te je i na taj način propterećivalo abdomen i može doći do proliva;
-
Uvedena u zimski period društva – slabići, koja jedva da imaju na dve ili tri ulice zimsko klube, nisu u stanju da održe toplotu klubeta, pa zbog toga ne izlaze na pročisni let i onda kada iz svih drugih društava pčele izlaze. Posledica je, opet, pojava proliva.
Slavko Jakovljević „Dobro jutro dragi pčelari – radovi na pčelinjaku“
Ulazak u period prezimljavanja za pčele predstavlja ulazak u najrizičniji period života u jednoj godini. U pitanju je duga zima, sa puno neizvesnosti. To je period kada pčele miruju u zimskom klubetu u košnici. Reklo bi se i vrlo bezbedno. Medjutim, to je period sa najviše životnih opasnosti po pčele. Tu je hladnoća, nedostatak hrane, udaljenost hrane od klubeta, previše vlage, prejaki vetrovi, pa sve do svakodnevnih opasnosti od domaćih životinja i drugih neprijatelja pčela. Pa ipak, sve te opasnosti pčele prebrode. Bude i gubitaka. Ako ih je do 10 %, onda se to ne smatra preteranim. Sve preko tog procenta predstavlja ozbiljnu štetu za pčelare i pčelinjak, a i razlog za zabrinutost pčelara.
|
|
| 
| 
