Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

IMA LI PROFITA OD BADEMA?

Scott McArt American Bee Journal (11/2019)

IMA LI PROFITA OD BADEMA ?

 

Da li je oprašivanje badema profitabilno za pčelare?

Usevi badema u Kaliforniji donose 2,2 milijarde dolara godišnje, a ukupna ekonomska korist iznosi 21,4 milijardidolara, pošto je u procesu uzgoja, proizvodnje, trgovine, marketinga i pratećim delatnostima zaposleno 104.000 ljudi. Medjutim, celokupna delatnost, vezana za badem, od sadnje do prodaje, zavisi od pčele. 

Od 1973. godine, broj pčelinjih društava, potrebnih za oprašivanje badema, prevazišao je broj košnica koje su posedovali kalifornijski pčelari. Procenjuje se da danas, svakog februara, oko 1,5 miliona pčelinjih društava (oko 60 % košnica u SAD) učestvuje u oprašivanju badema na oko 4.000 kvadratnih kilometara useva.

Nije to samo usluga uzgajivačima badema - to je veliki posao i za pčelare. Prosečna naknada koju pčelari ostvaruju danas iznosi preko 160 dolara po košnici. To znači da pčelari dobijaju više od 240 miliona dolara godišnje od oprašivanja badema. Svako bi pomislio da oprašivanje badema donosi ogroman profit, zar ne? Jedna studija, radjena 2019. godine bliže osvetljava ekonomski aspekt pčelara čije košnice učestvuju u oprašivanju.

Cvet u februaru je poseban izazov. U najvećem delu SAD je zima. To je vreme kada se javljaju najveći zimski gubici, a i zajednice koje će se, kasnije, razviti u jaka društva, u tom periodu su najslabija. Pčelari koji pripremaju svoja društva za badem, to rade na dva načina.

Prvo, pčelari prebacuju svoja društva u toplije, južne krajeve ili Kaliforniju, gde pčele lete i gaje leglo cele zime. Ti pčelari imaju velikih teškoća, ali i troškova. Nektara i polena u prirodi ni tamo nema u dovoljnim količinama, pa su pčelari prinudjeni da pčele prihranjuju sirupom i proteinskim suplementima. Mada ti suplementi imaju odredjene nutritivne vrenosti, to nije najbolje rešenje, pa se, kao posledica, javlja nedostatak hrane i pad imuniteta, što može dovesti do razvoja bolesti. Varoa i virusi pogoršavaju stanje. Pošto leglaima stalno, populacija varoe raste.

Drugi način koji koriste pčelari je stavljanje košnica u hladnjače. Bez obzira što iznajmljivanje prostora u hladnjači košta, to ima svojih prednosti. Stavljanjem pčela u hladnjače nakon tretmana varoe, izbegava se reinfastacija pčela varoom, pčele su u klubetu, produžava im se životni vek, potrošnja hrane je manja. Cena ovakvog prezimljavanja može biti manja od troškova koje imaju pčelari koji su preselili društva u toplije krajeve. U svakom slučaju nema troškova dodatne prihrane i troškova dodatnog tretiranja protiv varoe.

U eksperimentu, na osnovu kojeg je radjena studija, po 72 društva su zimovala na ova dva načina. Od 72 društva koja su zimovala u hladnjači, 75 % je preživelo zimu, a od preživelih društava 61 % ( 33 društva ) su bila dovoljno jaka ( 6 ili više ramova pčela) da oprašuju badem. Od 72 društva koja su zimovala u Teksasu, 86 % ( ukupno 62 ) je prezimilo i sva su bila dovoljno jaka za oprašivanje.

Dakle Teksas je bolje pripremio društva za oprašivanje. Medjutim, šta je sa troškovima?  Postoji prihod od meda koje su pčele prikupile, ali i troškovi transporta, troškovi radne snage, troškovi prihrane, troškovi tretiranja protiv varoe. Da li je, za pčelara, profitabilno da ide na polinaciju badema nakon bilo kog načina prezimljavanja? Odgovor je decidan: ne! Kada se od zarade koju pčelar ima pre badema i naknade za oprašivanje koju pčelar dobija, oduzmu troškovi, kod društava koja su zimovala u hladnjači, gubitak po košnici iznosi 40 dolara. Kod društava koja su zimovala u prirodi račun je još gori - gubitak iznosi 58 dolara po košnici.

Ukoliko je ova računica tačna, a na žalost, jeste, gde je tu pčelarov profit? To je dobro pitanje i trebalo bi ga postaviti onima koji idu na oprašivanje badema. Moguća su dva odgovora. Prvi je da neki pčelari neostvaruju profit od oprašivanja badema. Ako je to tačno, trebalo bi da ih je sramota što i sebi i pčelama prave nepotrebnu stresnu situaciju.

Drugo, moguće je da su troškovi pčelara manji od troškova prikazanih u studiji. U tom slučaju pčelari seku troškove gde god je to moguće. Smanjuju, do krajnjih granica, troškove vezane za zdravlje svojih pčela, smanjuju plate radnicima, smanjujun tretmane protiv varoe, smanjuju troškove prihrane pčela, a sve to dovodi do stresa i ljudi i pčela. To je, medjutim,jedini način da pčelari opstanu u poslu.

Ukoliko su ove konstatacije tačne, a jesu, postoji veliki problem. Badem, da bi se oplodio, mora da se oprašuje. Oprašuju ga samo pčele. Gubici pčelinjih zajednica postaju neizdrživo visoki i mnogi pčelari odustaju od ovog posla. Dakle, imamo krhki sistem,koji može da se raspadne svakog momenta. Ukoliko ste uzgajivač badema, a želite da imate sigurnost u oprašivanju u budućnosti, razmislite malo o naknadi za oprašivanje koja će omogućiti pčelaru da svoje pčele i svoje zaposlene drži što zdravijim. Od onih 21,5 milijardi dolara koje ostvaruje industrija badema, par dolara više za pčelara izgleda sasvim izvodljivo, jer bez pčela i pčelara nema nikakve zarade.

 

Članak je pisan na osnovu studije grupe autora, objavljene 2019. godine u Journal of Economic Entomology. 

Scott McArt, an Assistant Professor of Pollinator Health, helps run the Dyce Lab for Honey Bee Studies at Cornell University in Ithaca, New York.

 

Add comment

Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас283
mod_vvisit_counterЈуче302
mod_vvisit_counterОве недеље1124
mod_vvisit_counterОвог месеца2453
mod_vvisit_counterУкупно1028119