Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Bagremac

Dejan Kreculj, „Beogradski pčelar“ 5/2013.

Kada se završi bagremova paša, mnogi pčelari pokreću svoje karavane košnica na lipu. Neki se, pak, opredeljuju ka prostorima priobalja reka ili razgranatoj mreži kanala koji obiliju gustim žbunjem sa listićima nalik na bagrem – odlaze na bagremac.

 

Bagremac ili kako ga neki još nazivaju bagremica, čivitnjača, u Americi, pustinjski lažni indigo ili kineski bagrem, naučnog imena Amorpha fruticosa, je drvenasta biljka koja formira grm  sa mnogo prutića sive kore. Dostiže visinu i do dva metra. Listovi su mu neparno perasti, sastavljeni sa 7 do 10 parova listića, u početku maljavih, a kasnije golih. Na vrhovima grančica nalaze se cvasti, nalik na klasje, dugački 10 do 15 santimetara, ljubičaste do tamnocrvene boje. Mada pripada leptirnjačama, cvet se sastoji samo od jedne latice sa deset prašnika, medjusobno sraslih filamentima. Plodovi su malene mahune, duge svega oko osam santimetara, u kojoj je jedna semenka.

Med od bagremca je proziran, crvenkast, finog ukusa i spada u kvalitetne vrste medova, pa sve veće interesovanje tržišta podstiče pčelare da odlaze na ovu pašu. Osim toga med je veoma dobar za prezimljavanje pčela, a obilje polena odličan je izvor belančevina, minerala i vitamina za razvoj pčelinjeg legla.

Poreklo amorfe je Severna Amerika i to njeni središni i jugoistočni delovi. U Evropu je preneta kao ukrasna biljka, ali se vrlo brzo privikla na novu sredinu i u srednjoj i južnoj Evropi, posebno u Panoniji, postala sastavni deo prirode, na veliko zadovoljstvo pčela i pčelara. U naše krajeve se proširila iz Madjarske, početkom dvadesetog veka, poplavnim vodama, a ima ga duž Dunava, Mlave, Tise, Tamiša, Save, oko Južne Morave, Drine i kanala. Iako zadržava zemljište na padinama od erozije, naročito joj prijaju područja nizija koja su bogata vlagom. Zato je ima uz reke i jezera. Izvanredno se brzo širi, pošto lake mahune sa semenkama raznose i vetar i voda, pa se zakorovljuje. Stoga, po negde, u nižim predelima, ova biljka postaje smetnja šumarstvu, jer naglo osvaja površine i sprečava pošumljavanje. Tim pre, što kada prodre u novozasnovane šumske kulture, prerašćuje ih, zagušuje i dovodi do njihovaog propadanja. Ratari je ne vole pošto je izuzetno otporna ćak i na žestoke herbicide, kao što je glifosat, a mehaničkom obradom amorfu je gotovo nemoguće iskoreniti.

Bagremac cveta odmah po precvetavanju bagrema, s kraja maja i u junu mesecu. To je paša na kojoj se ne treba nadati visokim prinosima u medu, jer retko kad dobro zamedi. Statistike kažu, možda jednom u deset godina, a tada daje dobre prinose sa dnevnim unosima i preko pet kilograma. Ako je površina velika, celodnevnim posećivanjem ovih crvenih cvasti pčelice mogu da nakupe i do 30 kilograma meda karakteristične tamno crvene boje, gustog i vrlo prijatne arome. Pašni kapacitet biljke, u povoljnim uslovima, je i do 300 kilograma po hektaru površine. Ima veliku manu, za jedan dan promeni boju bagremovom medu, ako se, slučajno, ovaj blagovremeno ne izvrca.

Bez obzira da li zamedi ili ne, amorfa je u jednom sigurna, odličan je izvor dragocenog najkvalitetnijeg polena sa oko 60% belančevina. Tokom dvadesetak dana, koliko cvetanje traje, njegov unos može da bude toliki da se slobodno mogu krajnji ramovi oduzeti. To je vreme koje, neizostavno, treba iskoristiti za berbu polena. Bez obzira koji se tip hvatača koristi, tada su uslovi za sakupljanje dobri, vremenske prilike su stabilne i obzirom na relativno visoke dnevne temperature, polen je lako sušiti u samoj košnici, na dvostrukoj ventilacionoj mreži. Osim vizuelno na poletaljci, unos amorfinog polena može se osetiti i po mirisu u košnici koji podseća na miris izgorelog baruta. Problemi pčelarenja na bagremcu slični su kao i na paši pitomog kestena. Pre nego što zamedi, ali i kada dodje do prekida medenja, veliki unosi polena blokiraju plodište, što gotovo redovno remeti radno raspoloženje društva.

Mnogo je razloga za zadovoljstvo pčelara u paši bagremca. Posle bagremove paše ulazi se odmah u narednu, upravo u vreme kada su dnevni unosi potrebni za poslove umnožavanja  ili održavanja kondicije pčelinjih zajednica. Nagnut nad košnicom u kojoj se blista crveni nektar u ćelijama saća, medju okvirima bogato nabijenim polenom i zapahnut blaženim mirisima, pčelar može zaista da bude srećan. Pčelice još više.

 

Add comment

Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас379
mod_vvisit_counterЈуче448
mod_vvisit_counterОве недеље3950
mod_vvisit_counterОвог месеца10217
mod_vvisit_counterУкупно525012