Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Pčele ne vole vlagu

Dejan Kreculj, „Beogradski pčelar“, 12/2017.

Moderna merna tehnika omogućila je brojna istraživanja odnosa vlažnosti i temperature u košnici i odnosa ovih parametara u unutrašnjosti i okolini košnice. O tome, u časopisu „Bee World“, P. Johanson je napisao sledeće:“Pri spoljnoj dnevnoj temperaturi od 18 stepeni Celzijusa, kada je relativna vlažnost vazduha bila 60%, temperatura u košnici se kolebala od 20 do 25 stepeni, a relativna vlažnost u košnici kretala se na nivou 40 – 60 %. Noću, pri spoljnoj temperaturi od 13 stepeni i relativnoj vlažnosti od 96 %, temperatura je u košnici bila 17,5 stepeni, a u pčelinjem klubetu 20 – 30 s6tepeni Celzijusa. Relativna vlažnost u košnici bila je 70 – 90 %, dok je klubetu ostajala ista kao i u toku dana.

 

Regulacija ventilacije je veoma značajna, medjutim, tu postoje oprečna mišljenja i neke prilično loše navike. Da bi se oslobodili vlage, pčelari često prave otvore na gornjem delu košnice, u poklopnoj dasci. Istovremeno sužavaju prostor, svodeći ga samo na onoliko ramova koliko pčele mogu da posednu. To je, u najmanju ruku, nelogično, jer se, s jedne strane, želi da očuva stvorena toplota, a istovremeno se pravi put kuda ta ista toplota nepovratno izlazi.

Američki entomolozi vršili su istraživanja o uticaju površine klubeta na zbivanja u njemu. Temperatura je menjana u granicama od 3,9 stepeni ispod nule do 12,7 stepeni Celzijusa iznad nule, ali utopljavanje, pa čak i grejanje električnim grejačima nije takve zajednice činilo boljim, u odnosu na neutopljene. Šta više, da bi se utvrdilo koliko je ova oklnost od presudanog značaja, izvršeni su zaista stravični eksperimenti u kojima su utopljena i neutopljena društva držana u hladnjačama pedeset dana  na minus 45 stepeni. Pčele su ostale žive i pri tome samo zagrevale prostor u kome se nalazile, klube, dok je okolina košnice imala ledenih 17,8 stepeni ispod nule.

Zimovanje pčela na otvorenom nije redak slučaj. Poznati su primeri iz Banata da je roj živeo više godina u limenom železničkom znaku, ali i u dalekom Sibiru, gde su pčele preživljavale na otvorenom u zaista surovim klimatskim uslovima. V. V. Rodinova ukazuje da „prekomerno utopljavanje gnezda ne čuva energiju pčela, naprotiv, ono je štetno, jer zadržava vlagu, a pored toga isključuje brzo širenje klubeta pri kratkotrajnom otopljavanju, koje bi pčele mogle iskoristiti za izlete i približavanje zaliha meda.“

Vlažnost vazduha u košnici je veoma značajna za život pčelinje zajednice. Ukoliko je ventilacija dobro podešena, ona će težiti da se izjednači sa spoljašnjom, mada će uvek biti nešto viša, zbog vode dobijene varenjem meda. Prema Filipsu, jedan kilogam meda oslobadja jedan litar vode u obliku vodene pare. Loša ventilacija će je zadržati, što dovodi u opasnost hranu, pošto je med sklon upijanju vlage. Sa druge strane, vlažan vazduh je mnogo bolji provodnik toplote nego suv, gubici toplote su veći, pa i potrošnja hrane raste. U periodu neredovnih pročisnih izleta to može da bude pogubno.

Sužavanje gnezda je, takodje, uobičajena mera. Koliko je ono korisno najbolje pokazuju zimovanja tri grupe košnica u eksperimentu: prva je uzimljena na 12 okvira, druga na 14, a treća na 16. Grupa uzimljena na 16 ramova najbolje je podnela zimu, što nas upućuje na zaključak da pčele u košnicama sa više okvira lakše održavaju toplotu, manje troše hranu, pa samim tim manje izlučuju vlagu. Rezultat je da su znatno aktivnije i da se bolje razvijaju nakon prezimljavanja.

Logično je da se od vodene pare očekuje da se podiže u gornje delove košnice, jer se tako dešava i u prirodi, gde oblaci ne idu po zemlji, već odlaze u nebo. Medjutim, vlaga izlučena iz klubeta nije para iz lonca na špretu. Dr Budel i Herold, nemački naučnici, su istraživali ovu pojavu i utvrdili su da se fatalna kondenzacija vodene pare dogadja upravo u najhladnijem delu košnice, a to je leto i njegova okolina.

Možda je pravo rešenje ovog problema potrebno potražiti tamo odakle su nam pčele i došle – u prirodi, u njihovam prirodnom staništu. U duplji drveta satovi vise u gornjem delu, ne smanjuje im se broj zimi, niti ima utopljavanja. Vlagu lagano prima drvo, a kondenzat klizi ka panju. Tako to traje milionima godina, vrlo uspešno.

 

Add comment

Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас317
mod_vvisit_counterЈуче760
mod_vvisit_counterОве недеље3120
mod_vvisit_counterОвог месеца13468
mod_vvisit_counterУкупно727950