Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Jaka i slaba pčelinja društva tokom zime

Slavomir Popović, „Bg pčelar“, 2/2006

Jaka pčelinja društva (sa preko 20.000 pčela, sa oko 2 kg meda po ulici pčela, sa 2 – 3 rama sa pergom) u toku zime optimalno dobro zimuju: troše najmanje hrane (po kilogramu pčela) i najmanje se iznuruju u toku zime trošeći hranu. U jakim pčelinjim društvima pčele su kvalitetne, vitalne, duže žive, dobro zimuju, a u toku proleća obezbedjuju pčelinjem društvu intezivan rezvoj.

Jaka pčelinja društva, inače, ne samo u toku zime, već i tokom cele godine, su najbolji lek protiv mnogih bolesti pčela. U jakim pčelinjim društvima pčelinje leglo se najbolje neguje, a pčele koje se legu iz takvog legla su kvalitatne, vitalne.

 

U jakim pčelinjim društvima pčelinje klube u toku zime je takvog oblika i položaja da pčele skoro u svim ulicama koje posedaju imaju čvrst kontakt sa hranom.

Jaka pčelinja društva u toku zime imaju znatno manje gubitaka nego slabija pčelinja društva, a u proleće razvijaju se znatno brže nego slabija pčelinja društva. Tako, na primer, jaka pčelinja društva, u toku marta, razvijaju se preko 10% brže, a u aprilu sa preko 20% brže nego slabija pčelinja društva.

Slabija pčelinja društva (sa oko 15.000 pčela), u toku zime, znatno lošije zimuju nego jaka društva jer:

  • u slabijim pčelinji društvima potrošnja hrane (po jednom kilogramu pčela) je skoro duplo veća nego u jakim pčelinjim društvima, što znatno iznuruje pčele;
  • u slabijim pčelinjim društvima matica, u jesen, znatno duže polaže jaja (tokom oktobra, a često i u novembru), a u januaru znatno ranije počinje da polaže jaja; to zakasnelo jesenje leglo i prerano (zimsko) leglo dodatno, izuzetno mnogo, iznuruje pčele u slabijem pčelinjem društvu, jer je tada potrošnja hrane za 7 – 10 puta veća nego u pčelinjim društvima bez legla.
  • zakasnelo jesenje leglo i prerano (zimsko) leglo mnogo iscrpljuje pčele, naročito u slabijim pčelinjim društvima  i čini ih nemoćnim da uspešno prezime i nesposobnim (ukoliko nekako prezime) da odneguju prolećno leglo.

Slabija pčelinja društva, koja iz zime izadju sa oko 12.000 – 13.000 pčela, u toku marta se, praktično, bore da zadrže tu jačinu, a za to vreme, jaka pčelinja društva, koja su, iz zime, izašla sa oko 18.000 pčela, u toku marta, za više od 10% ojačaju. Slabija pčelinja društva u voćnoj paši imaju tempo razvoja jedva oko 10%, a za isto vreme, jaka društva imaju tempo razvoja preko 20%.

Navedeni podaci pokazuju da bi bilo dobro da pčelari ovladaju takvom tehnologijom pčelarenja kojom obezbedjuju da su im pčelinja društva jaka tokom cele godine, naročiti tokom zime.

Obzirom da smo već istakli da je prerano leglo veoma štetno za pčelinje društvo, bilo bi dobro da se o takvom leglu kaže još nekoliko reči.

Iskusni pčelari, sa pravom kažu:“Ako u pčelinjem društvu ima legla u toku zime, neće ga biti u toku proleća“.

Ukoliko se eliminišu eventualni topli dani u toku zime, najčešće je za pojavu preranog (zimskog) legla kriv sam pčelar, naročito u sledećim slučajevima:

  • ukoliko pčelar zazimin slabije pčelinja društva, ona će, tokom zime trošiti skoro duplo više hrane (po kilogramu pčela), a to će se dvostruko negatibno odraziti na stanje u pčelinjem društvu. Pčele će se znatno iznurivati povećanom potrošnjom hrane. Usled povećane potrošnje hrane raste i uznemirenost pčela, raste i temperatura, pa matica počinje ranije da polaže jaja. To prerano leglo, dakle, iznuruje pčele i društvo u celini.
  • ukoliko pčelar zazimi društva sa nedovoljnom (tankom) mednom kapom, pčele će u toku zime tu tanku mednu kapu brzo potrošiti (probiti) i izaći na satonoše. Da ne bi pčele stradale od gladi, pčelar im (normalno) dodaje pogaču. Dok pčele troše pogaču u pčelinjem društvu raste temperatura, što podstiče maticu na polaganje jaja. Eto nam opet preranog legla.
  • Ukoliko pčelar utopli pčelinja društva u toku novembra, u toku zime (u januaru) može se pojaviti prerano leglo.

Prerano leglo je posebno štetno za pčelinje društvo koje je uzimljeno sa nedovoljno perge ili sa nedovoljno kvalitetnim pčelama, zbog toga što će pčele, pri negovanju tog legla, usled nedostatka perge, koristiti proteine iz svog tela. To će potpuno iznuriti pčele. Znatno će im se skratiti životni vek, praktično, takve pčele će teško dočekati mart mesec. Mlade pčele koje se izlegu iz takvog legla nisu ni za šta: niti mogu da izlaze iz košnice da bi ojačale, niti mogu da neguju leglo, jer su fiziološki nespremne za taj posao. Te, nekvalitetne, pčele žive veoma kretko.

 

Add comment

Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас168
mod_vvisit_counterЈуче612
mod_vvisit_counterОве недеље5026
mod_vvisit_counterОвог месеца10833
mod_vvisit_counterУкупно621846