Временска прогноза
No data available
Београд
--- °C
Weather details

Београдски пчелар

САДРЖАЈ "БЕОГРАДСКОГ ПЧЕЛАРА" ЗА ФЕБРУАР МЕСЕЦ 2020. ГОДИНЕ

Садржај "Београдског пчелара" за фебруар 2020. године

● Подсетник радова по месецима

- Из старих календара.......................................................................... 32

У петом броју „Српског пчелара“ који је изашао 1. фебруара 1897. године, одговорни уредник Иван Маширевић, у рубрици „Пчеларски календар“ упутио је неколико савета пчеларима шта им ваља чинити у овом месецу. Иако пре више од века, ове напомене су и данас актуелне. Подсетимо их се зато.

- Апипрогноза и вадемекум - фебруар.............................................. 33

Ово су само прогнозе, али опрезност је мајка мудрости. Као што знамо, фебруар је у нашим крајевима врло превртљив месец. Уколико нема снега температуре у сунчаним данима могу бити прилично високе. Самим осматрањем може се усатновити како је која заједница зимовала и оценити њена јачина. Не гледајући у календар већ у термометар и небо, многи пчелари су већ отворили кошнице, док су пчеле вредно уносиле свежи полен.

● Техника пчеларења

- Из бележнице велепчелара, Р. Колунџић...................................... 34

Слаба друштва која су зазимљена са довољно хране, а нарочито слаба друштва која су зазимљена са мало хране и јака са малим залихама хране, се морају отварати и мора се интервенисати, без обзира да ли се то свиђа нама или њима...

Овде ћу покушати набројати начине и методе које се најчешће користе. Навешту и начин на који ја интервенишем. Нису сви начини једнако добри, а нису ни сви једнако примењиви на малим и великим пчелињацима. Такође, за неке начине помоћи овим друштвома није битна температура ваздуха, док је за неке битно да је температура довољно висока, односно да пчеле опште са природом.

● Здравствена заштита

- Сви знамо да нозема...,Р. Оливер ................................................... 38

 

САДРЖАЈ "БЕОГРАДСКОГ ПЧЕЛАРА" ЗА ЈАНУАР МЕСЕЦ 2020. ГОДИНЕ

Садржај „Београдског пчелара“ за јануар 2020. године.

Реч уредника ...........................................................................4

Пред Нову годину, баш у време кад једни другима упућујемо лепе жеље за добро здравље, срећу, успех у послу... стиже пчеларима једна „честитка“, нимало пријатна а свакако узнемиравајућа и обесхрабрујућа. „Запримили“ смо је у облику вести коју су објавили готово сви медији у Србији а која гласи: „У шлеперу багремовог меда из Србије који је извезен у Норвешку пронађен је забрањени антибиотик па ће мед бити враћен извознику“. Даље се наводи које су количине забрањеног антибиотика нађене у узорку, ко је вршио анализу и на крају додаје да „извозник ће због тога претрпети штету од око 100.000 евра“

● Подсетник радова по месецима

-Апиррогноза вадемекум - јануар, Д. Крецуљ ........................ 5

Већина пчелара сматра да је зимовање период мировања пчела. Међутим, они који су више заинтересовани за живот пчела и боље проучили литературу, а чешће навраћали у пчелињак у ово време, ослушкивали кошнице појединих друштава, могли су да запазе да је то привид, да ни две суседне кошнице не зимују једнако. Као и све у природи, тако и пчелиње заједнице нису једнаке и нема пчелињака на коме су све друштва уједначена и зимују једнако.

● Техника пчеларења

- Квалитетно плодишно саће.., Р. Костадиновић...................... 8

Продуктивност пчелињих друштава зависи од више фактора, а један од веома битних је свакако и квалитетно плодишно саће. Пчеле изграђују најквалитетније саће, и са најмање трутовских ћелија, у време бурног развоја пчелиње заједнице после смене зимских, дугоживећих пчела. Познато је да пчеле старости од 12 до18 дана, пролећно-летње генерације, имају највећу могућност лучења воска, па их у периоду воћно-маслачкове паше никако не треба штедети, већ им то омогућити, а на тај начин у великој мери умањујемо могућност појаве ројевог нагона, непожељног у условима савременог пчеларства. Али, код додавања првих сатних основа треба бити веома обазрив и пратити развој сваке пчелиње заједнице понаособ. Појава „белог саћа“ по рамовима поуздан је знак је да је време за додавање првих сатних основа.

- Кемеровски систем пчеларења, Превод  Б. Милета..................... 12

 

Sadržaj ''Beogradskog pčelara'' za decembar 2019. godine

Садржај децембарског броја „Београдског пчелара“

 

Реч уредника..............................................................................283

На крају смо старе године која за пчеларе није била сјајна. Напротив, могли бисмо рећи – једна од лошијих у последње време.  Многи ће чак рећи  - најгора коју памте.  Паше оскудне, меда мало а што нас највише брине,  припреме за зимовање обављене у лошим условима. Требало је доста рада, умешности и улагања да се стање поправи. Да ли смо у томе успели, видећемо на пролеће. Но, без обзира на све, желим на почетку да вам  се обратим са неколико пригодних речи.

 

Matica i prinos

dr Georgije Popović, ''Beogradski pčelar'', 4/2008

Podaci koji slede preuzeti su iz strane literature (Krivcov, Lebedev), a kogu biti veoma korisni svakom pčelaru u odabiranju najpogodnijeg načina pčelarenja ili korekcije već prihvaćenog načina. Ovi podaci ukazuju na značajne mogućnosti ''manipulacije'' maticom, a sve u cilju dobrog prinosa. 

1. Prinos hrane u košnicu, u periodu od izgradnje matičnjaka do izlaska matice iz matičnjaka, prosečno je umanjen za 25,6 %.

2. U periodu od izlaska matice iz matičnjaka, do pojave prvih jaja, posle njenog sparivanja, pčele u košnicu unesu 40,7 % manje         hrane, nego kod kontrolnih društava.

3. Od pojave jaja u društvu od mlade matice, narednih 12 - 18 dana, dolazi do skokovitog unosa hrane u košnicu, prosečno za         155,3 %, u odnosu na kontrolna društva.

4. Pčele posle oduzimanja matice rade umanjenim intenzitetom 27 dana, a pri zameni matice zrelim matičnjakom, 18 dana.

5. Društva sa mladom, jednogodišnjom maticom sakupe 42,4 % više meda, a sa dvogodišnjom maticom 20,8 % više, u                     poredjenju sa društvima sa trogodišnjom maticom.

 

Gornje leto na košnicama

Mileta Marković, ''Beogradski pčelar'', br. 10/2015

ovo pitanje odnosi se na košnice koje se uzimljavaju na dva (LR) ili tri tela (Farar) i slične tipove u kojima se zimsko klube nalazi u gornjim delovima košnice. Obilaskom više pčelinjaka, u bližoj i daljoj okolini, uočio sam da su gornja leta negde otvorena, a negde zatvorena. Svi vlasnici tih pčelinjaka su imali razloge za takve odluke i na neki način, svi su bili u pravu, odnosno svi su imali razloge zbog kojih su gornja leta držali otvorenim ili zatvorenim. Pokušaću da analiziram šta je pozitivno, a šta je negativno i u jednom i u drugom slučaju.

 
Још чланака...
Претрага
Посета
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас23
mod_vvisit_counterЈуче276
mod_vvisit_counterОве недеље1507
mod_vvisit_counterОвог месеца299
mod_vvisit_counterУкупно1025965